Pravilo je sledeće: kad god odem na odmor, dotad mrtvo more srpske javnosti se uskomeša, krenu raznorazni pičvazji, sjajne teme propadaju, Famozno na gubitku. Nisu samo otvaranje Dražinog muzeja, otkrivanje spomenika i govorancija Matije Bećkovića - koju sam saslušao u stavu mirno - obeležili dane moga odmora. Bilo je tu još zgoda. Recimo, strmopizd kadinice Visokoniškog kadiluka, koja je „pala“ (i verovatno utamničena) zbog korupcije.
Ono što je privuklo moju pažnju nije sama korupcija - to je vest tipa pas ujeo čoveka - nego jajarska niskost grana na koje je korupcija spala. Inkrimisana, naime, kadinica je smuljala neki „predmet“ - ili učinila da zastari - da bi zauzvrat dobila - vaučer za boravak na Zlatiboru. Garant sedmodnevni.
Šta je tu nisko? Cena zbog koje se kadinica odala korupciji, eto šta. Sedmodnevni (neluksuzni) boravak na Zlatiboru bez korupcije ne može koštati više od, hajde da kažemo, 100.000 RSD. Stvar je u tome što mitomana (osobu koja daje mito, prim. prev.) podmićivanje kadinice nije koštalo ni prebijene pare. Objekat u kome je kadinica trebalo da „boravi“ - a sada boravi u mardelju - u mitomanovom je vlasništvu, jedan gost više, jedan gost manje, koga briga, prava bagatela.
Opštepoznato je da bogataši (svih zemalja i boja) vole da prave sranja, da ne vole da snose odgovornost, a da pogotovo ne vole da leže u mardelju. Podmićivanje tužibaba i sudije nije srbska ekskluziva, svugde u svetu se to radi - i uspeva mnogo češće nego što se misli - ali to, brate, u belom svetu papreno košta.
Čuven (po zlu) jeste primer filmadžije Vudija Alena, koji je svojevremeno seksualno zlostavio, da ne upotrebim težu reč, sedmogodišnju poćerku i uprkos obilju dokaza nikada nije zaglavio u mardelju. U kom bi zacelo zaglavio da je personi (ili pre grupi persona) koja je smuljala njegov predmet ponudio sedmodneni boravak u hotelu „Šeraton“. Ako se ovdašniji trend pojeftinjenja korupcije nastavi - a sva je prilika da hoće - uskoro će sređivanje „zastara“ i zabašurivanje „predmeta“ koštati, da kažemo, deset jaja, pet kila brašna i dve flaše zejtina. To je neminovno, iz prostog razloga što korupcija vodi u bedu.
Avaj, neiskorenjiva je srbska vera da je moguće profitirati tako što će se prejebati zakon, procedura, tj. državni red i poredak. To na prvu loptu izgleda moguće zato što je u principu sve moguće, ali moguće ne mora uvek da bude i dobro. U to će se uveriti kadinica, koja će umesto sedmodnevnog boravka na Zlatiboru otići na mnogo duži boravak u KP dom Zenica. Osim ako i ona ne pribegne korupciji, što se lako može dogoditi.
Gvozdeno pravilo je sledeće: ova ili ona država je moćna, bogata i uređena onoliko koliko je uspešna u suzbijanju korupcije (potpuno iskorenjivanje je nemoguća misija.)
Korupcija inače nije samo materijalna. Ima i duhovnih vrsta korupcije. Niška kadinica bi mogla eskivirati kaznu ako pred sudskim većem iznese sledeću odbranu: Sram vas bilo, sudite mi zbog vaučera u trenutku dok otimaju naše Kosovo.
NE PROPUSTITE
