Međunarodni odnosi posve liče na nizove domina koji, kada jednom krenu da se ruše, mogu da se ruše unedogled, sve dok ih neka vidljiva ili nevidljiva „ruka“ ponovo ne namesti u poredak. Svet se poput specifičnog niza domina ruši još od globalne finansijske krize iz 2007/2008. godine, od kada nizovi međunarodnih domina idu od manjih ka većim krizama, od „arapskih proleća“, preko rata u Ukrajini, sve do sada već novog otvorenog konflikta na Bliskom istoku, budući da početno „puškaranje“ između Hamasa i Izraela, nakon početka izraelske kopnene intervencije, preti da se pretvori u pravi regionalni rat.
No, da krenemo od kraja, tj. od poslednje domine koja je pala, ipak suđene izraelske kopnene intervencije u Gazi (gde smo i stali u poslednjoj kolumni), koja je tada, pre nedelju dana, bila u fazi testiranja preko upada najpre specijalnih snaga, pa zatim i tenkova, na teritoriju ove nesrećne enklave. Izrael je očigledno povećavao intenzitet pritiska na Gazu, od početnih vazdušnih udara, preko ubacivanja grupa komandosa koje će potom biti praćene i oklopnim vozilima, sve do sada potpuno otvorenog (sa)dejstvovanja vazdušnih, oklopnih, artiljerijskih i kopnenih snaga.
Veliki grčki filozof Heraklit je jedared rekao da je „svet vatra koja se večno pali i gasi“ i nije ni imao pojma koliko se tim njegovim rečima može opisati suština savremenih strateških zbivanja, koja se kao na nekoj ringli smanjuju i pojačavaju po potrebi. Nije drugačije ni sa izraelskom invazijom Gaze, kao ni sa onim padajućim dominama koje su joj prethodile u svetskim odnosima, jer sve se to, štono reče ovaj grčki mudrac, pali i gasi po potrebi.
Koje su onda sledeće domine koje će pasti nakon poteza koji je povukao Izrael i koji, nažalost, nije mogao da izbegne jer u strateškim nemilim poslovima ne vučete poteze koje hoćete i ne birate sa palete rešenja kao sa švedskog stola, već vučete one poteze koje morate, s obzirom na čitav prethodni niz domina koje se ruše? Ne možete sada baš vi da se ne srušite kada se ruši sve oko vas. Tako je i namučeni Izrael morao da krene u kopnenu intervenciju na namučenu Gazu, jer takva su „pravila igre“.
Na kraju poslednje kolumne analizirali smo šta ako se kopnena intervencija Izraela u Gazi ipak desi (u međuvremenu se tačno i desila) i zaključili da su sledeće domine koje mogu pasti Liban, ako Hezbolah otvori „severni front“ kako bi pritekao Hamasu u pomoć, u kojem slučaju bi opet „malčice“ planula i Sirija, jer između nje i Izraela manja „puškaranja“ su već u toku. No, sve su to, uz dužno poštovanje svima, ipak male domine, koje su od svih već prežaljene, dok postoje tu dve velike domine čije bi rušenje izazvalo veću lančanu reakciju. Jednu, onu najveću, pomenuli smo u poslednjoj kolumni i ne bismo da se ponavljamo. Druga, manja, ali ne i manje važna, jeste Sinajsko poluostrvo, koje se namestilo tačno između Izraela, Gaze i Egipta, a gde bi u slučaju intenziviranja borbi u Gazi mogle da krenu hiljade palestinskih izbeglica, a sa njima verovatno i neki „ekstremni elementi“, koji bi upravo sa Sinaja mogli da gađaju Izrael, što bi u nezgodnu poziciju dovelo Egipat, koji muku muči da ostane izvan ovog sukoba i da ne dozvoli ekstremizaciju na teritorijama koje kontroliše.
Bilo kako bilo, domine će, ovako ili onako, nastaviti da padaju, jer se nalazimo u takvom „nizu“, koji ćemo nastaviti da pratimo u ovoj strateškoj kolumni.
NE PROPUSTITE
