Ne znam da li ste znali da je u vanstranačkim intelektualnim krugovima vrlo šik ne otići na Sajam knjiga u znak protesta što u prestižnoj Hali 1 štand ima i vojvoda Vojislav Šešelj. Pre nekoliko godina pitao sam jednog vanstranačkog intelektualca - inače vrhunskog - koji mi se pohvalio da zbog Šešeljevog štanda nije otišao na Sajam: zar ne misliš da je neodlazak na Sajam knjiga zbog Šešeljevog štanda strukturalno isto što i odbijanje Tonge Nikolića da stanuje na Bulevaru Zorana Đinđića.
Vrhunski vanstranački intelektualac nije hteo ni da čuje da je to isto. Ja i dalje tvrdim da je strukturalno isto i da je nedolazak na Sajam knjiga zbog Šešeljevog prisustva tipičan izraz šešeljevske psihologije, a da je odsustvo stvarne - ne prividne, ne isfolirane - alternative šešeljevskoj psihologiji glavni uzrok Šešeljevog uspona.
Evo zbog čega sam stao u odbranu Šešelja i njegovog štanda uprkos tome što o Šešelju i njegovom štandu mislim u dlaku isto što i vrhunski vanstranački intelektualac. Jeste Šešelj uradio sve pizdarije koje mu intelektualac upisuje na raboš - vojvoda to, uostalom, nije ni krio, štaviše se time ponosio - ali je i u SFRjotu, i pod Miloševićem i u Hagu odrobijao sve za šta je bio optužen i čim je izašao iz mardelja, ponovo je stekao sva građanska prava, u koja spada i zakonsko pravo da zakupi štand i da prodaje svoje lakrdijaške kupusare.
Pisac hoće da kaže sledeće: zakoni se moraju uvažavati i u situacijama kad ti nisu po volji, smisao zakona i jeste sputavanje samovolje. U suprotnom, zakoni su „samo za protivnici“, što reko Pašić, Šešeljev (i ne samo Šešeljev) duhovni deda.
Tu je, naravno, i intelektualna moralna panika: ko biva... Šešeljev štand pogubno utiče na široke narodne mase i - naročito - na decu, koja opsedaju Šešeljev štand. Kao čovek klozetskih metafora, a već u godinama, malo-malo moram na pišanje, a put u WC najbliži „Glasnikovom“ štandu vodi - kuda - pored Šešeljevog štanda.
Ni jedan jedini put tokom četiri sajamska dana prigodom odlazaka na pišanje nisam kod Šešeljevog štanda video više od dvoje-troje poklonika vojvodine literature. Možda nisam nailazio u prime timu, ne kažem da je uvek tako.
Sad bih vam opisao kakav je na mene utisak ostavio prizor omatorelog vojvode koji drema u fotelji ko buva na qwrzu, ali imam preča posla. Jbg, osim moralne, izbila je i MURALNA panika, must write, šta reći. Neki vandali su, naime, oskrnavili mural - čiji: Mladićev, Amfilohijev - jok, more, Jovane Jeremić.
Pa krv ti jebem. Ko je naručio Jovanin mural? Nakon ovlašnog novinarskog istraživanja ustanovio sam da je mural naručila upravo muralisana persona, da je izvođaču za malanje platila 200.000 evra (za te pare bi je namalao i Dali), a da je istraga u toku.
Ako se istraga dovede do kraja - u šta ne treba sumnjati s obzirom na važnost muralisane persone i vrednost investicije - siguran sam da će pokazati da smo otišli u 3 lepe PM.
NE PROPUSTITE
