Moja politička filozofija je jednostavna: u kampanjama nikog ne napadati, ne blatiti, ali ukoliko neko napadne „opciju“ koju podržavam, onda udarati nogom u jaja.
Pre neki dan Đole Vukadinović se osrao po koaliciji Srbija na Zapadu - Da se struka pita, ali ga nisam šutnuo nogom u jaja, naprosto zato što Đole nema jaja. Prekjuče se u Danasu po napred rečenoj koaliciji osrala Đidova Jovana Jeremić, Jasmina Lukač, i to argumentacijom toliko sličnoj ideološki bajagi različitom Đoletu da sam se u jednom momentu zapitao: otkud Đole u Jasmini Lukač.
Da ne bude zabune: nisam se strunio ni zbog Đoletovog ni zbog Jasmininog prosera, daleko od toga, politika je svugde kurva, doduše negde je politika kurva tipa takozvane poslovne pratnje - riba ko avion po ceni od 3.000-4.000 evra za noć, ponegde opet tipa seksualne radnice iz Picinog parka; šta kome zapadne.
Da se Lukač jednostavno osrala po Srbiji na Zapadu, da je, recimo, Danas u cilju difamacije objavio moju ili Vuletićevu sliku na kojoj guzimo siročiće muškog pola, ni po jada, reč ne bih napisao. Ono što mi u Jasmininom tekstu ide na qwrz je osiona tupoumnost i ofanzivni defetizam.
Podvrgnimo Jasminin tekstuljak kritičkoj metodi close reading. „Naši poznati i slavni Dragan Bjelogrlić, Svetlana Bojković i drugi, idući za političkim proglasom o potrebi da se izađe na izbore, pokrenuli su nemoguću misiju. Nemoguću stoga što joj je cilj nemoguć, a cilj je da se ohrabre ljudi da izađu na srpske izbore 17. decembra.“
Ostaje nejasno zašto ljude treba „ohrabriti“ da izađu na „srpske izbore“, nije precizirano kakve sve opasnosti „ljudi“ moraju savladati na putu do glasačkih mesta, lično smatram da bi ljude bilo pametnije motivisati, ali pustimo to. Poenta Jasminine nažvrljotine je ionako na drugom mestu. Nakon lamentacija o žestokoj obesmišljenosti izbora, Lukač objašnjava uzroke obesmišljenosti. Ako joj je verovati, Bjela, Ceca Bojković i drugi ne bi bili u nemogućoj misiji samo da njen „ovlašan i nasumičan pogled na našu scenu, nije očitovao udarnički rad na obesmišljavanju izbora kao takvih, gde svaka iole opoziciona lista ima svog veštačkog dvojnika“.
Kakav je „rad“? „Vrlo providan“, zbori Lukač i navodi primer - „poput predstavnika i podržavalaca najavljene liste Srbija na Zapadu (Zoran Vuletić, Svetislav Basara i drugi), koja je veštački dvojnik liste Srbija protiv nasilja“.
Tu iz Jasmininih dubina progovara Đole Vukadinović, koji se tu obreo po principu spojenih polupanih lončića. Đole i Lukač - tim redosledom - insinuiraju da je lista Srbija na Zapadu Vučićev trojanski konj smišljen da Srbiji protiv nasilja „uzme“ glasove.
Nemam ništa protiv te šibicarske insinuacije, ali mi ide na qwrz ono „veštački dvojnik“. Srbija na Zapadu u političkom smislu gotovo ni u čemu ne liči na Srbiju protiv nasilja. Nije Srbija na Zapadu konkurencija Srbiji protiv nasilja, nego je stvarna alternativa, a to je ono što bode oči naručiocima Đoletovih i Jasmininih radova.
NE PROPUSTITE
