Tema u vezi s nedostatkom radne snage najhitnije mora da se otvori u Srbiji i da se urgentno pronalaze rešenja kako da se pomogne investitorima da bi Srbija nastavila dalje da se privredno razvija.
Pre 11 godina imali smo ozbiljan problem nekvalifikovane radne snage, jer tokom perioda vlasti Demokratske stranke i G17 plus zanati su uništavani, a fabrike zatvarane. Proizvodnja praktično nije postojala, a otpušteni radnici više od decenije nisu videli savremenu fabričku mašinu i nisu imali svest koliko je proizvodnja, posebno u segmentu digitalizacije, napredovala. Tada smo imali ogroman potencijal u brojnosti radne snage, ali ne za savremenu proizvodnju. No, od nečega je moralo da se krene.
Danas su naši radnici ozbiljno podigli nivo svog znanja, a uvođenjem dualnog obrazovanja i vraćanjem zanata na pijedestal, Srbija je počela novu eru svog razvoja. Nezaposlenost u Srbiji danas je svedena na jednocifreni procenat, što je za svaku pohvalu. Čak postoje opštine u kojima gotovo da ne postoji nezaposlenost, osim ako ne računate ljude koji su u poznim godinama ostali bez posla pa su se prijavili na biro da bi dočekali penziju. Praktično, danas u Srbiji, to jeste realnost, posao može da pronađe svako ko želi da radi, jer ponuda ima koliko hoćete, ali ono čega sve manje ima je radna snaga.
Ovaj problem najhitnije mora da se rešava, posebno zbog potencijalnog dolaska velikih investitora, koji da bi došli, kao osnovni uslov zahtevaju da posedujemo kvalifikovanu radnu snagu. U mnogim opštinama sve je manje obične radne snage, a kvalifikovana ili visokokvalifikovana radna snaga odavno je negde zaposlena i ima solidna primanja, tako da sa ovim problemom ozbiljno kuburimo.
Pođimo putevima velikih gradilišta po našoj zemlji, posebno infrastrukturnih. Širom Srbije, gde god da se grade putevi, možete videti ozbiljan broj radnika iz Turske, Albanije, Indije, Pakistana, Turkmenistana... Angažovani investitor je, da bi završio ugovoreni posao, jednostavno prinuđen da dovede radnu snagu iz drugih zemalja, jer je kod nas nema dovoljno. Apsolutno je nevažno da li se radi o stranom ili domaćem investitoru. Poznajem dosta domaćih investitora, posebno u segmentu stanogradnje, koji su prinuđeni da iz mnogih azijskih zemalja dovode radnu snagu kako bi završili započeti posao. Takođe, poslovi vozača, konobara, rada u hotelima, kuvara, raznih zanatskih poslova postali su ozbiljna muka za poslodavce, jer nema radne snage. Otuda, mnogi od njih su prinuđeni da zatraže dozvole za dovođenje radnika iz drugih zemalja.
Ovde dolazimo do tačke gde moramo da prelomimo da li želimo u dalji ekonomski razvoj ili da se pravimo blesavi na situaciju koja nam je sve veći problem. Dakle, Srbija će, ukoliko želi da nastavi s privrednim razvojem, morati da u potpunosti olakša mogućnost dobijanja radnih dozvola za ljude koji dolaze iz inostranstva i žele kod nas da rade. To je jednostavno nešto što je nasušna potreba i svu moguću birokratiju koja tu postoji moraće da ukloni.
U svakom slučaju, dokaz da su nam potrebni radnici iz inostranstva jasan je pokazatelj velikog ekonomskog buma i napretka u Srbiji.
NE PROPUSTITE
