Danas će se uveliko znati kome je izborna majka crnu vunu isprela, kome su dopali opanci, kome obojci, da li „Srbija (n)ije smela da stane“ ili se „probudila“, „upalila svetlo“ i „razbila strah“. U trenutku dok pišem ove redove - sabajle u nedelju - zna se samo da je „sve ono što se zna i ono što se može pretpostaviti da ljudi znaju, jedna velika misterija“, što reko Sol Belou.
Kao što napisah u poslednjoj predizbornoj kolumni, neka dobra duša mi pre neki dan na Viber posla snimak emisije „Bez pardona“ (gost Vladeta Janković) sa napomenom „pogledaj od 13. do 14. minuta“. Naravno, nije dolazilo u obzir da Vladetina smatranja gledam i slušam sekvencijalno, morao sam to - takav je čaršijski red - pogledati „integralno“, što sam pomoću HTZ opreme i učinio.
Već je postala predizborna tradicija da Vladetu u kritičnom momentu izvade iz rasola i dovedu ga na neki televizor da bi tu po hiljaditi put ispreo staru sladunjavu cincarsko-kalbursku priču, koju je u inkriminisanom 13-14. minutu Janković dopunio ubuđalim cincarsko-kalburskim dubarama, za koje sam blagovremeno zapretio kaznom nabijanja na figurativni qwrz u trajanju od najmanje tri meseca.
Nakon što je Vladeta početkom 13. minuta pokazao širinu duše blagoizjavom da u ovom teškom momentu za srpsku istoriju i život ima razumevanja i za ultralevicu i za ultradesnicu, u 14. nije propustio da oplajpiči Čedu Jovanovića, „one Basarine“ (Srbija na Zapadu) i Šešelja, kao liste koje se na izborima pojavljuju da bi glasove prelile na Visoki Raboš.
Pogledajte to lukavstvo cincarsko-kalbursog uma: Vladeta odnekud zna da će na izborima pobediti Visoka Lista, ali se oserava po malim koalicijama koje će, nakon što na izborima prdnu u čabar, Visokom Mestu doneti još 3-4 procenta.
Uz napomenu da su mračne radnje Vladetinog ahbaba Koštunice Visokoj Listi donele najmanje 40 odsto današnje podrške, ne mogu a da Vladeti ne postavim pitanje od 1.000.000 glavica kiselog kupusa: a dobro, što ti (ili tvoji puleni) ne pobedite na izborima, pa će „rasuti“ glasovi pripasti vama?
Da li me je povredilo, ogorčilo, razočaralo - nepotrebno precrtati - to što je Vladeta listu koju sam podržao - a time posredno i mene - svrstao među saradnike nenarodnog režima. Ma jok. Naprotiv. Vladeta se tim lupingom samo namestio na volej.
Boli Vladetu qwrz za procenat glasova ispod cenzusa koji će biti upisani na Visoki Raboš, ono što ga žulja jeste činjenica da dve od nabrojanih izdajničkih lista - „ona Basarina“ Srbija na Zapadu i (uprkos puteru na glavi) Čedomirova lista stoje na pozicijama politike Zorana Đinđića, koja je, fakat, spala na niske grane, ali to uopšte nije problem te politike, nego Srbije, koja će imati iha-ha vremena da se kaje zbog toga.
Nije moralo tako biti. Da Zoran Đinđić nije streljan pod auspicijama napred pomenutog Vladetinog joldaša, Đinđićeva politika možda danas ne bi bila vladajuća, možda ne bi dobila ni ove izbore, ali bi bila solidno organizovana politička snaga i snažna prepreka levim i desnim ekstremizmima, o kojima Vladeta nema ništa loše da kaže.
NE PROPUSTITE
