Nije samo Srbija protiv nasilja doživela fijasko. U žestokom fijasku su - po ko zna koji put - završili i bivši (i sve bivšiji) Bujke i informativni Nenad Lj. Stefanović. Naime, na zahtev Marinike Tepić da bude direktno uključena u Dnevnik 2 RTS, Bujke i Stefanović su se napravili ludi. Ćutali su negde i dremali ko buve na qwrzu ili tačnije rečeno: ko qwrčine od ovce na buvi.
Šta god Bujke i Neša mislili - i koliki god ženski polni organi bili - protesti pred RIK su isuviše krupan događaj da bi ih RTS prevideo. SNP je - ma šta i ja mislio o njemu - druga po snazi parlamentarna stranka koja predstavlja četvrtinu građana Srbije. To se ne može odgurnuti pod tepih. Lepo sam govorio posle petog oktobra: srušiti Septičku jamu, uzorati ledinu i posle tri godine sagraditi novi RTS. I tada sam bio džaba moler.
Sledi rečenica nedelje Lešeka Kolakovskog: „Biti prevaren u politici nije nikakav izgovor.“ Kolakovski - i to treba pomenuti - nije mislio na srpsku politiku, nego na politiku svaku i svugde. Ko to ne utuvi - ili ko neće da utuvi, a ima i takvih - i ko nije u stanju da protivnika nadmudri, nadigra i (ponajbolje) prejebe, taj ne bi trebalo da se bavi politikom, a zahvaljujući „našim posebnostima“, u Srbiji upravo takvi srljaju u politiku.
Drljavost, amaterizam, afektivnost i brzopletost menadžmenta Srbije protiv nasilja nisu promakli ni pažnji kritičnijeg i trezvenijeg dela njihove klijentele. Vredi pomenuti tekst Nemanje Rujevića u Danasu „Protokol jednog fijaska“, i još utemeljeniji tekst Nikole Krstića, čiji naslov ne mogu da navedem jer (verovatno preventivno) nije zapandrčen na portaluk, a papirni primerak Danasa sam zaboravio u mojoj kafanici.
Čak se i Đidova Suzana Vasiljević, Jasmina Lukač, odvažila da napiše pokoju kritičku reč i da ukaže na neke propuste. Evo jednog bisera: „U tom smislu, lakše je na primer neodustajno dokazivati uvoz birača iz Republike Srpske za račun Vučića nego imati svoje birače koji bi dobrovoljno došli iz Republike Srpske i bili protiv Vučića iz svojih razloga.“
Nakon što je Džasmin dokonala - ili joj je neko drugi dokonao - da napred citirano i nije baš politički oportuno, navedene rečenice su volšebno uklonjene iz verzije teksta na Danasovom portalu. Ali, jbg, rukopisi ne gore ni u digitalnom formatu, pa sam očas posla našao prvobitnu verziju iz koje samo kopipejstovao citat.
Lukač je glavnog krivca našla u nekom maglovitom „konformizmu“ neimenovanih društvenih entiteta koji se „lažno prikazuju kao fontana Versaja puna bistre vode, mada je to u realnosti močvara sa kužnim isparenjima. Stručno, ta isparenja su basarijanština (po Basari, piscu zaduženom za stalno ‘dolivanje’ kulturološkog otrova).“
Sad je valjda i poslednjoj budali jasno da je moja neznatnost „dolila kulturološki otrov“ N. N. beogradskim konformistima, pa je zato Vučić ko od šale pokrao izbore. Opet prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
