Verovatno ćete pomisliti da naša današnja kolumna nema nikakve veze s preksinoćnim krkljancem ispred velekasabske Beledije, ali to će biti površan utisak. Čitav ovaj postizborni mini-serijal je objašnjenje zašto su postizborni krkljanci naša sudbina. Koja nam, naravno, ne može ništa.
Kao što smo u našoj jučerašnjoj kolumni apsolvirali, pučistička vlada Vojislava Karakoštunice (i njegovih četrdeset razbojnika) nije bila ni polovično legitimna, ali je bila dibidus nelegalna zato što se Koštunica „na vladu“ nije uspentrao parlamentarnim putem, nego državnim udarom s odloženim dejstvom. Malo je ko to primetio, još je manje bilo onih kojima je to zasmetalo.
Takođe je malo ko primetio - ili to nikome nije smetalo - seriju potonjih državnih udara: otimačina „C marketa“ Raduloviću, poklanjanje Miškoviću, raspičkavanje tek započete reforme pravosuđa, „zastarevanje“ Pahomijevih pedofilskih nepočinstava, raznorazne „narodne odisaje“ - zapaprene paljevinama džamija i pekara - sve to krunisano demoliranjem Beograda u znak odmazde za proglašenje nezavisnosti Prištine.
Otvaram javnu raspravu. Pozivam kadiju Majića - dobrodošli su i drugi pravnici i kadije - da ospore moju tvrdnju da vlast osvojena državnim udarom nije legalna, da napišu da lupetam, a ako to učine, uvažiću stručno mišljenje, povući ću sve što sam rekao i posuti se pepelom po glavi.
Ali nešto mi došaptava da će proglasni (i drugi) pravnici ostati u dubokom mukajetu. Neka ih u mukajetu, mi idemo dalje. Ako se složimo da je prva postđinđićevska vlada, dakle, Koštuničina, bila nelegalna, složićemo se da su i sve potonje vlade nelegalne iliti - poetskije - da su sve bile nastavci državnog udara izbornim putem.
Ima jedna interesantna stvar na srpskoj histeričnoj političkoj sceni. Političari i njihova klijentela (svih boja) počinju da nariču nad nezakonitostima, neinstitucionalnostima i neproceduralnostima tek u momentu kad se strmopizde u opoziciju, dočim, dok su na vlasti - a dobar deo trenutnih opozicionih lidera je bio na vlasti - dupetom ne mrdaju da nešto porade na popravci stvari, nego uživaju u blagodetima anomije i Pašićevog zlatnog pravila da zakoni važe samo za protivnike.
Budući da nikom na političkoj sceni ne pada - niti će padati - na pamet da bi „promene“ (ah ta slatka reč) morale započeti vraćanjem u mart i april 2003, savatavanjem pučista i njihovim privođenjem pred lice pravde - preporučujem streljanje - mojoj neznatnosti puca qwrz da li će u Srbiji i Beogradu vlast obnašati populisti light, populisti medijum ili populisti strong. Nek se jebu kako znaju i umeju, što rekli Kodža Miloš i Vuk Karadžić u presudi za sex nepočinstvo, koje je bilo kažnjivije u Miloševo nego u Koštuničino vreme.
Da rekapituliram, što reko moj najnoviji roman. Dan pre Đinđićevog ubistva 93% Srbije je glasalo za Vučića - Koštunica i Tadić su bili samo prelazna vlada - sada je taj procenat porastao na 99,4%. Tražili ste, gledajte. Ne znam šta drugo da vam kažem.
NE PROPUSTITE
