Prođe još jedan doček nove godine bez žrtava u ljudstvu i materijalu, ali nekako depresivno, na silu boga i bez praznične atmosfere.
Moja neznatnost svakog 31. decembra kupuje novine - nekada su to bili naramci, sada je novinska knjiga spala na dva slova - i pretpraznično popodne provodi čitajući intervjue poznatih ličnosti iz svih oblasti života i rada koje supsumiraju proteklu godinu i iznose smatranja o perspektivama koje nam otvara sledeća.
Tako je bilo i ovog puta. Između ostalih, pročitah i (vrlo dobar) intervju Milana St. Protića, u kom Milan na jednom mestu kaže, citiram: „Neko je bio dovoljno ‘pametan’ u toj zemlji iz vremena Koštunice da širom otvori vrata ruskom uticaju.“
Prosto ne mogu da poverujem da Milan ne zna - tim pre što i vrapci znaju - da je taj „neko“ bio Vojislav Koštunica, a da je ceo vrh DSS-a, uključujući Vladetu Karajankovića, bio ruska agentura, pa bi bilo baš zanimljivo da neka novinčina pošalje reportera u Belanovački Pičkovac, u kome „neko“ već decenijama piše knjigu o ujaku četniku, i da ga priupita kakve je to i s kim razgovore vodio u ruskoj crkvi u Budimpešti (datumi poznati redakciji).
U Srbiji uvek „neko“ zabrlja stvar, brljotina se uvek zabašuri, prenese se s kolena na koleno sledećoj vlasti i onda se očekuje ona neočekivana sila koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar.
Pisac hoće da kaže da je Visoki Vučić nasledio rusodupeljublje - zajedno sa evropskim integracijama (smeh vrabaca iz offa) i stubovima naše spoljne politike - od kohabitacionog režima Koštunica-Tadić (ili obratno, svejedno). I Vučić po prirodi stvari jeste rusofil, ali za razliku od pomenutog tandema - koji je antišabrirao pred Putinovima kapidžikom i tukao se koji će prvi da uđe da poljubi Najviše Slavjansko Dupe - on uviđa da od gvozdenog bratskog zagrljaja mogu popucati i kosti. Ali nema kud.
I ne samo on. I posle Nove godine sve se nastavlja po starom, lepo se vidi - tabloidi bi rekli „iz svemira“ - da ni Srbija nema kud i da su u njoj na snazi samo zakoni Braunovog kretanja. (Vidite na Vikipediji šta je to.)
Što nije nikakva prepreka za Karavladetu Jakonovića da se seli s televizora N1 na televizor Nova S i da drži filipike o „nezakonitostima“, „zarobljenim institucijama“ i „neslobodnom pravosuđu“, što nailazi na topao prijem u građanskoj javnosti plemena mog koje snom mrtvijem spava, pa ne može - ili neće - da se seti da su pravosuđe i tužibapstvo serbsko temeljno sjebani za Koštuničinog i Vladetinog vakta.
Čini mi se sa ove istorijske distance da je jedan od glavnih zadataka koji je legalista dobio u ruskoj crkvi u Pešti bio upravo raspičkavanje tek započetog procesa formiranja sudstva nezavisnog od izvršne vlasti - što je bio prvi, najvažniji korak u pravcu dovršavanja države Srbije - jer naredbodavcu iz ruske crkve nikako nije odgovaralo da država Srbija bude dovršena i uljuđena. Kužite, stari moji. Kužite qwrz.
NE PROPUSTITE
