Čitajući i slušajući potpuno sumanute izjave pojedinih opozicionih predstavnika, ne mogu da se ne otmem utisku da se radi o apsolutnoj pogubljenosti i nemanju načina da izađu iz besmisla koji su sami sebi napravili. Jedino što nikako ne žele da priznaju, a činjenice su ipak neumoljive - i to je ono što ih ubija, jeste poraz na izborima. Istini za volju, na to ih sve više sada podstiču, doduše najpre stidljivo, ali u poslednjih nekoliko dana i sve hrabrije, njihovi analitičari. Ljudi su realno sagledali situaciju i više je nego očigledno da su njihovi favoriti doživeli poraz, te da su priče o krađi i manipulacijama bez ikakvog osnova.
Uglavnom, narativ se sveo na izbore u Beogradu, odnosno na to da se izbori ponište, jer, bože moj, u Beogradu je navodno bila velika krađa, dok je na nivou Srbije sve jasno, vlast je pobedila. E sad, ta priča nikako ne stoji, jer ako su izbori pokradeni u Beogradu, onda su i u čitavoj Srbiji, jer nemoguće je na biračkom mestu da pokradete jednu kutiju, a da je druga regularna. Otuda, sasvim je jasno da je zamisao od starta budalasta. Slušao sam pre neki dan i Zorana Panovića, koji jasno ističe da - šta god opozicija tvrdila u vezi sa izborima u Beogradu - ne može se osporiti pobeda vlasti. Dakle, izbori u Beogradu neće biti poništeni, mogu da budu samo novi izbori ukoliko ne bude odborničke većine u skupštini grada da bi se sastavila nova vlast. To je jasno i najobičnijem laiku, kao što je jasno i svima na Šolakovoj i Đilasovoj listi. Pobednik izbora u svakom segmentu je lista „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“.
Ono što je sada posebno zanimljivo jesu trvenja unutar koalicije „Srbija protiv nasilja“. Jedni hoće mandate, drugi ih neće, treći i ne znaju šta hoće. Kako god, odjednom su uvereni da na ponovljenim izborima u Beogradu oni sigurno pobeđuju, što je nova prevara prema njihovim biračima, kojima su i sada poturali nadrealna očekivanja. Na eventualnim novim izborima u Beogradu doživeće još veću katastrofu i dobar deo njihovih lidera, bar onaj deo koji se koliko-toliko razume u politiku, svestan je te surove činjenice. Zato oni ne izleću s bombastičnim izjavama i sede po strani, a siguran sam i da boga mole da tih izbora ne bude. Onaj ko je taze poražen i ko je pokazao tolike slabosti jednostavno ne može za tako kratko vreme da se konsoliduje i da ozbiljan poraz koji je pretrpeo pretvori u pobedu. Prosto, to ne biva. Mogući lokalni izbori noćna su mora za Đilasovu koaliciju, jer bi dali sve na ovom svetu da se oni ne održe. Posle poraza, koji je pre svega plod nadrealnih očekivanja pružanih kao nada biračima koalicije „Srbija protiv nasilja“, gotovo je nemoguće mobilisati ponovo sve te iste građane da najpre budu aktivni i motivisani u kampanji, a potom i da glasaju. Zato je pogubljenost u smislu šta da rade i kakvu odluku da donesu veoma izražena. Ukoliko prihvate mandate, ispašće grbavi kod svojih birača, da su ih prodali i da su prihvatili krađu izbora, jer su s tom glupavom pričom podigli tenziju i uveravanje kod njih da se ona zaista i dogodila. Ukoliko ne prihvate, jednostavno neće postojati na političkoj sceni, gube finansiranje i medijski prostor i svode se na apsolutno nebitan politički faktor.
Sve u svemu, pred našom opozicijom su teški dani. No, bez obzira na sve, mi koji smo vlast nemamo razloga da likujemo nad njihovom pogubljenošću. Na nama je da radimo i da poverenje koje su nam građani dali na najbolji način iskoristimo, pa i da se obratimo onima koji su sada bili protiv nas.
NE PROPUSTITE
