Već decenijama ponavljam: ako hoćete da vidite šta nas čeka u budućnosti, nemojte čitati proseravanja političkih analitičara i ekonomista, gledajte holivudske filmove A produkcije. Nema te epidemije, tog rata i te katastrofe koja se neće najpre dogoditi na filmu, a potom se ponoviti u stvarnosti.
Od pre izvesnog vremena govorim: ako hoćete da saznate šta nas čeka u srpskoj prošlosti koja se neprestano premešta u budućnosti, ne gledajte televizore i ne čitajte novinčine, nego pratite i analizirajte Vajber. Osim „ako vam je do poštenja u politici“. U tom slučaju idite na sajt NSPM.
Evo, recimo, šta mi pre neko veče stiže kroz Vajber, moj prozor u svet: „Zbog baba koje unučićima nameštaju da izvuku novčić u česnici imamo nameštene izbore kao normalnu stvar.“ Uzročno-posledična veza na prvi pogled izgleda prenategnuto, reko bi čovek, naročito ako je iz Euromahale, da Vajber efendija (ime i prezime poznati redakciji) relativizuje stvar i navraća vodu na Visoku Vodenicu, ali ako se malo zamislimo, ništa tu nije prenategnuto.
Nameštanje izbora, konkursa, tendera - dopišite šta vam drago - započinje u toplim božićnim domovima, za trpezama na kojima srpske babe - koje su upamtile gde su utisnule paru - okreću česnicu tako da parče s novčićem zapadne unuku.
Pa šta tu ima loše, zagrajaće mešoviti hor Euromahale i Slavskog pojasa. Zar svaka baba ne želi sreću svom unuku? To je nesporno. Stvar je u tome što srpske babe - u nameri da prejebu slučaj koji je jedini zadužen za ovozemaljsku sreću - svojim unucima u stvari donose nesreću i što ih mic po mic navikavaju na ideju da se do zemaljske sreće dolazi tako što će im je - umesto da je sami potraže - „namestiti“ neko drugi.
Kada je dvehiljadite u Srbiji nastala druga sudija - i kad su stvari počele da se (sporo i traljavo) postavljaju sa dupeta na glavu - od premijera Đinđića se očekivalo da postupi ko božićna baba koja će unucima - a legion im je bilo ime - nameštati parice, nacionalne frekvencijice, bespravne stančiće, a u ekstremnim slučajevima i mindže.
Budući da Đinđić nije bio bolećiva slavjanoserbska baba i da nije hteo da namešta česnicu, unuci su se pridružili horu difamatora i pozivara na ubistvo - predvođenih glavonjom Tijanićem - stvar je završila kako je završila, a unuci su seli za božićnu sofru političkog pozadinca Koštunice i JexS-a Tadića. Koji, doduše, nisu bili s raskida da nameste poneku paricu (u ekstremnim slučajevima i mindžu), problem je bio što nije bilo dovoljno parica (a bogme ni mindži), pa su razočarani unuci graknuli da „ovo ovako nikad nije bilo“, pokrenuli akciju „beli listići“ i ubrzo je usledio (zasluženi) kraj Carstvija Koštuničinog i Tadićevog.
A gde su danas unuci? Budući da Visoka Baba namešta parice (nadam se ne i mindže) samo unucima (i unukama) koji su mu verni, unuci su 2012. raspisali konkurs za novu zadušnu božićnu babu koja će im nameštati parice iz česnice, na koji se od tada naovamo javlja priličan broj kandidata - uključujući i neke babe - problem je ovoga puta što su i kandidati za babu listom unuci koji iščekuju da im baba namesti paricu.
NE PROPUSTITE
