Subotu, dan za kulturu, posvetićemo kulturi nacionalnog identiteta. Prekjuče mi obaveštajci za društvene mreže kroz moj prozor u svet Vajber ubaciše hit-tvit-pismeno Krleta22, adresirano na moju neznatnost. U pismetu je pisalo sledeće: „Basara, ako pročitaš ovaj tvit, daj objasni u nekoj od sledećih kolumni zašto je nacionalni identitet loš kad su u pitanju Srbi, a dobar i poželjan kad su u pitanju Albanci, Hrvati, Bugari, Francuzi, Bošnjaci, Tunguzi (gde njih nađe) i Crnogorci.“ Bila je to ujedno i prilika da se obavestim da Krle više nije @krle22 i da - dok se drugačije ne naredi - na Tviteru nastupa kao @cenzurisanoL.
U neprestanim, višedecenijskim pokušajima da ispadne pametan Krle22 - nastavljam da ga zovem tako, kao što Mao Cedunga i dalje zovem Mao Ce Tung - dokonao je da će u tome najlakše uspeti tako što će se praviti lud (bez krčmara).
Stvar je u tome da ja nisam napisao (ni mislio) da je srpski identite „loš“, nego da je tlapnja - koju je u opticaj prvi ubacio njegov bivši prijatelj Kid, JexS - niti sam napisao (a ni mislio) da su albanski, hrvatski, bugarski, francuski, bošnjački itd. identiteti „dobri“. Jesam napisao da su kolektivni identiteti (svih boja, uključujući srpsku) vrišteće besmislice - da ne kažem baš qwrz od ovce - ali inkriminisana identitarna kolumna uopšte i nije bila politička, nego čisto književna. Posao, naime, pisca nije samo proširivanje granica jezika nego i čišćenje jezika od semantičkih nakaza poput nacionalnog identiteta, rođenog brata nacionalnog dupeta.
Ipak ću Krletu22 dati još jednu šansu. Ukoliko učini - a možda bi mogao, završio je medicinu, zna anatomiju - da se svi građani Srbije iskenjaju kroz jedno dupe, proglasiću ga za oca srpskog identitetskog proseravanja, malo ćeranja komendije nije naodmet.
Strogo uzev, kolektivno, nacionalno dupe je - iako je tehnički veoma zaguljeno (i bolno, mada praktično) - mnogo realnija mogućnost od mogućnosti nacionalnog identiteta. Da obnovimo gradivo: identitet se odnosi isključivo na pojedinačne ljudske ličnosti. E sad, da se Porfirije bavi svojim poslom, a ne jezičkim nedoumicama, mogao bi Krleta22 staviti u krilo, pomilovati ga po glavi i reći mu: „Čedo Nebojša, do identiteta se stiže odricanjem od sopstvene volje i samoporicanjem, a ne bulažnjenjima i uvlačenjem u narodno (i Visoko) dupe.“ Ali, jbg. Porfirije ima preča posla, takođe povezana s nacionalnim identitetom.
Ali hajde da privremeno prihvatimo utemeljenost srpskog nacionalnog identiteta. Šta onda da radimo sa srpskim socijalističkim nacionalnim identitetom od pre, da kažemo, pedeset godina koji ne samo da nema veze sa ovim današnjim, pravoslavnim, nego se ti identiteti razlikuju kao nebo i zemlja. Jer pazite, i „mekša“, ovozemaljskija definicija identiteta kaže da (relativni) identitet znači (relativnu) postojanost i nepromenljivost bez obzira na spoljašnje i unutrašnje promene.
Krle, druže, turi prst na čelo i zapitaj se kakav li će biti naš nacionalni identitet kroz pedeset godina.
NE PROPUSTITE
