Kad smo već kod nacionalnog identiteta, jedna od njegovih zimskih značajki je plivanje za časni krst, duhovnovertikalna manifestacija sportskog karaktera u kojoj učestvuju dobrovoljci (oba pola), pripadnici žandarmerije, policije (možda i vatrogasaca), ukratko svih i svuda, osim popova i kaluđera, koji sa obale bodre takmičare i mlataraju strukovima bosiljka.
Ove godine je jedan mladić plivanje za časni krst platio životom. Nije se utopio, nego je nastradao u saobraćajnoj nesreći koja mu se dogodila na putu za krsni olimpijski bazen.
No, dobro. Plivanje za časni krst samo je jedna od manifestacija pravoslavnog rijalitija, koji - kao i njegove sestre, Zadruga i Elita - iz godine u godinu postaje sve groteskniji, da bi ove godine u Vranju prevazišao Pink i Hepi. Evo na koji način. Nakon što je časni krst „isplivan“, lokalno sveštenstvo i monaštvo je upriličilo javnu licitaciju za otkup pravoslavnog trofeja.
Budući da su bespuća internetske zbilje prepuna kojekakvih montaža i fejk njuzova, angažovao sam svoje obaveštajce za društvene mreže da provere validnost video-snimka vranjske kresne licitacije, a obaveštajci su potvrdili da tu nema laži ni prevare i da je snimak autentičan.
Na snimku se vide verni narod okupljen ispred (pretpostavljam) crkve i monaštvo i sveštenstvo - uključujući lokalnog episkopa - na improvizovanoj pravoslavnoj bini. Kao i na svim aukcijama, uključujući onu u londonskom Sotbiju, aukcionar - u datom slučaju neko popište - nabraja vrline dražbenog eksponata. „Kao sveštenik“ - telalio je aukcionar - „dobro znam da se svi koji kupe časni krst mogu pohvaliti sa najmanje dve godine napretka i svakojakog berićeta.“
Nakon tih reči pristupilo se licitaciji. Početna cena je - ako sam dobro čuo - bila 50.000 RSD. Neka žena iz mase je - u nadi da će se za relativno male pare dokopati dvogodišnjeg napretka - viknula „pedeset pet“, ali avaj, njene su se nade izjalovile kad je cena krsta skočila na sedamdeset, pa na sedamdeset pet hiljada RSD i nastavila da eksponencijalno raste sve dok dvogodišnji krsni napredak i berićet na kraju nije prodat po ceni od trista pedeset i pet hiljada dinara.
Nemojte sad očekivati da ću sa Famoznog amvona zagrmeti glasom vapijućeg u pustinji - „to je skrnavljenje“. Jer to nije skrnavljenje - ništa sveto se ne može oskrnaviti, izvan dometa je, kužite, stari moji - ili da ću nagrditi vranjsko aukcionarsko monaštvo i sveštenstvo. Vranjska licitacija je najobičnije vaćarenje i uvaljivanje muda umesto bubrega, protiv kojih - kao u slučaju žrtava šibicarenja, piramidalnih štednji i berzanskih špekulacija - nemam ama baš ništa.
Moja malenkost smatra da krivica ne pada na šibicare, piramidalne bankare, berzanske špekulante i prodavce krstova, nego na njihove (prividne) žrtve kojima je zinulo dupe da se bez po muke i po kratkom postupku obogate ili da - u krsnom slučaju - za trista pedeset hiljada RSD obezbede dvogodišnji napredak, koji će višestruko vratiti uloženi novac.
NE PROPUSTITE
