Da smo na mestu ginekologa iz Sremske Mitrovice uhapšenog zbog sumnje da je počinio akušersko nasilje, mi ne bismo mnogo brinuli. Šanse da bude osuđen vrlo su male.
Naravno, na prvom mestu je mogućnost da njegove krivice nema. Na drugom i svim ostalim mestima tužna činjenica da je sistem ustrojen tako da se krivica, sve i da je ima, teško ustanovljuje. Ili nikako...
Da vidimo, dakle, neke elemente tog sistema.
U teoriji, lekar može da odgovara na četiri načina. Prekršajno, kada se novčano kažnjava jer je, recimo, bio neljubazan ili u bolnici nije obezbedio neke neophodne uslove. Potom disciplinski, pred Sudom časti Lekarske komore Srbije, može da snosi građansku odgovornost za naknadu štete i da bude krivično gonjen. Sva ta četiri postupka mogu istovremeno da se vode.
U praksi, retki su medicinari u Srbiji koji završe iza rešetaka, uglavnom to bude zbog mita i korupcije, a krivično gonjenje podrazumeva samo dokazanu nameru da je lekar hteo da učini nažao pacijentu ili ga ubije, što je teško.
Stvarnost je ovakva: ako sve ide kako bi trebalo, što znači bez odugovlačenja, lekarska greška se može sudski dokazati za pet godina, mada se nekim razumnim rokom smatra period od tri do pet godina. Pitanje je koliko je žrtva lekarske greške, po pravilu dodatno psihički traumirana, spremna da potroši te godine svog života na proces čiji je ishod u najmanju ruku neizvestan.
Jer, u procesu utvrđivanja eventualne krivice lekara ključnu ulogu imaju veštaci, takođe lekari. Dosadašnja praksa pokazuje da se veštaci, najblaže rečeno, ustežu kad treba da potvrde krivicu. Cehovska solidarnost, strah da jednom i oni mogu da se nađu na optuženičkoj klupi, nezameranje... ili oskudna lista kompetentnih veštaka, tek mnogo je primera koji dokazuju da u ovom segmentu sudske prakse i teorije nešto treba menjati.
Treba još znati da veštaka plaća pacijent, a u slučajevima kao što su greške pri porođaju angažuje se sudsko-medicinski odbor, zbog čega trošak parnice prelazi hiljadu evra, jer tu zajedno rade i internista, ginekolog, pedijatar i još neki specijalisti.
U razgovoru za jedan dnevni list pre četiri godine, dr Jelena Simić, profesorka na Univerzitetu Union, iznela je ovaj primer iz Loznice:
- Detetu je zbog nekog tumora povezanog sa okom iskomplikovano stanje, veštačili su neurohirurg, ginekolog i internista, pri čemu su jedva našli i jednog oftalmologa. Na kraju je očni lekar izdvojio svoje mišljenje i smatrao da je lekar pogrešio jer je dete ostalo bez oka, a ona većina neadekvatnih specijalista je zaključila da krivice nije bilo i niko nije kažnjen.
Greške će se uvek dešavati, ali svest o tome da neće proći nekažnjeno svakako bi uticala da broj slučajeva poput primera akušerskog nasilja bude smanjen.
A tu je ključno efikasnije i pravednije sudstvo.
Ako su zakoni smetnja, menjajmo ih.
Ako ne znamo kako da ih promenimo, raspitajmo se tamo gde znaju.
Govoreći o praksi u svetu, dr Jelena Simić kazala je:
- Zamislite koliko su u Nemačkoj odmakli u ovoj oblasti kada sudije završavaju i pravni i medicinski fakultet i kada postoje posebna veća za lekarske greške, jer nije isto kada se štite život, telo i zdravlje ili parniči zbog međe i imovine.
Znači, može se...
N. N.
NE PROPUSTITE
