Zapis na marginama pijačarske polemike Đido-Kolegijum RTS: Lepo sam ja govorio - doduše u naćefleisanom stanju i sa pet godina zakašnjenja - da zgradu Kozačke skupštine nije trebalo gasiti, nego je pustiti da izgori, da je zgrade RTS i Politike trebalo srušiti do temelja, terene uzorati, sačekati tri godine, pa onda sagraditi nove.
Sad će neki mudroser da cikne: ali šta su zgrade krive, zar nije bilo pametnije ostaviti ih na mestu, a u njih dovesti druge, profesionalnije i čestitije poslanike i novinare. Pokazalo se da nije. Iz sledećeg razloga. Ako zgrade posmatramo kao stare mehove, a „čestitije poslanike i novinare“ (smeh vrabaca iz offaa) kao novo vino, gvozdeno je pravilo da - kao što je pisano u evanđeoskoj paraboli - propadnu i meh i vino. S tim da se zgrade/mehovi mogu zakrpiti, dočim ljudi/novinari postaju/ostaju krpe.
Možda ste nekad čuli za pojam „genius loci“, ako niste - i ako vas ne mrzi - podrobnije se obavestite na Vikipediji, za našu današnju kolumnu će biti dovoljno da kažem da se taj pojam odnosi na mesta na kojima se u dugom vremenskom periodu događaju sranja, na primer, crne tačke na Ibarskoj magistrali - i na kojima se sranja nastavljaju unedogled.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih - u vreme, dakle, koje u poređenju s današnjim izgleda kao Periklovo doba - na snazi je bilo jedno nepisano novinarsko pravilo da nije moguće pronaći toliko kompetentnog, dobronamernog i profesionalnog urednika koji bi od Večernjih novosti napravio pristojne novine, ali da isto tako nije moguće naći toliko zatucanog partijskog bilmeza - iako se UK SKS svojski trudila da ih pronađe - koji će od Studenta napraviti govnarske i dupeuvlakačke novine.
Šta je dalje bilo? Budući da od Studenta nije bilo moguće napraviti krpu od novina, Student je jednostavno ugašen, a Novosti svakim danom sve više napreduju ka tituli permanentnog svetskog prvaka u novinarskoj bedi.
Ima tu još jedno gvozdeno govnarsko pravilo koje kroji bednu sudbinu Javnog servisa. U situacijama kad neko na poziciju direktora RTS dođe maršem kroz Visoko Dupe ili bar kroz neko proxy dupe - a ne vidim kako je drugačije bivši Bujke mogao 2013. doći na tu poziciju - dupe profitira, a novoimenovani direktor se, po sili fiziologije, pretvara u govno.
Blaženopočivši glavonja Tijanić je bio nemerljivo veći dupeuvlakač i mnogo veće direktorsko govno od bivšeg Bujketa - pride i nitkov, što Bujke nje - ali je, kurčevit kakav je bio, imao sposobnost da stvar predstavi tako da u javnosti izgleda da se dupe uvlači u govno, a ne obratno, iako nije bilo značajnijeg dupeta kroz koje nije promarširao. I debelo profitirao, za razliku od Bujketa, koji se zadovoljava sićom koju bi Glavonja - da nije bio džimrija - davao kao bakšiš.
Sa ove istorijske distace uviđam da ništa ne bi pomoglo da su inkriminisane zgrade srušene i da su na njihovim mestima sagrađene nove. Istorija bi se ponovila u novim zgradama, što je neminovno u sredinama u kojima je biti govno unosna profesija.
NE PROPUSTITE
