To što odvajkada rade kokoške - pre nego što se odaju telesnom uživanju s petlom, optrče tri kruga oko kuće da bi pokazale da nisu lake - od izbora do sada rade i Đilas i njegovi sateliti. Bilo je: ne priznajemo izbore, srušićemo odluku RIK na ulici, štrajkujemo glađu, blokiramo Beograd, upadamo u gradsku skupštinu, nećemo mandate jer je oteto prokleto... da bi lepo, ipak, svi odreda mandate uzeli i lepo obučeni i očešljani, kao đačići, spremili se za poslaničke klupe.
Ali, pošto kokoške, na kraju, zakokodaču, da bi „urbi et orbi“ još jednom pokazale da nisu laka roba, tako će i stari i novopečeni poslanici opozicije „opstruisati rad parlamenta“. Ili, da sa zoologije pređemo na teren političke teorije, demonstriraće nam tehniku svih smutljivaca poznatu kao „i jesmo i nismo unutra“, u narodu poznatiju kao „seksualno opštenje bez penetracije“.
Taj performans gledali smo tokom prošle godine više puta: cika, vriska, lupanje u klupe, udaranje u rebra, duvanje u vuvuzele - jednom rečju, neartikulisano ponašanje čiji je cilj bio da se maskira odsustvo realnog političkog programa i insuficijencija zdravih političkih ideja. Mislili smo, međutim, da je krešendo dostignut sa stiroporskom figurom Dragana Đilasa koju su njegovi saradnici (sledbenici?) u skupštinsku salu uneli držeći ga za međunožje i laktove, ali ne! Nastavak, poručuju poslanici liste „Srbija protiv nasilja“, sledi! Možda ovog puta Đilasa naprave u tri dimenzije i nose ga držeći ga za - nos?
U svakom slučaju, cirkus nas čeka!
Istini za volju, moglo se to i predvideti. Jer, uzalud behu sve nade opozicije da će „neko iz Evrope“ preokrenuti izbornu volju građana Srbije, izraženu u ubedljivim brojkama: 1.800.000 za „Srbija ne sme da stane“ i 900.000 za „Srbija protiv nasilja“. Posle izjava zvaničnika iz EU da su izbori bili regularni, i fotografija iz Evropskog parlamenta na kojima se videla prazna sala za vreme diskusije o navodnim nepravilnostima ono nekoliko evroposlanika koji su uvek, u svakom sporu, protiv Srba, i kokoška bi prestala da trči. Zahtev da se konstitutivna sednica Narodne skupštine odloži za dane posle sednice EP koja bi, je li, mogla da bude „prelomna“ em je besmislen, em ponižavajući za Srbiju kao suverenu državu. I demonstrira krhkost grane za koju bi 17. decembra potopljena opozicija da se uhvati. U evropskom parlamentu njima stranu drže samo poslanici koji su - gle čuda! - poznati kao lobisti za nezavisno Kosovo. Znači li to da je njihovo angažovanje na izvrtanju izbornih rezultata dodatni, honorarni rad? Naravno da ne, jer su i jedno i drugo u njihovom opisu posla zavedeni pod istu stavku „destabilizacija Srbije“.
I tako smo došli do najave cirkusa u Narodnoj skupštini.
Pravnici kažu da poslanici imaju pravo na opstrukciju, a i zdravorazumsko razmišljanje navodi na isti zaključak. Poslanici imaju pravo da se izražavaju onako kako najbolje umeju. Ako Miki Aleksić, na primer, smatra da će svoje misli bolje izraziti čučanjem na poslaničkoj klupi umesto rečima s govornice, ko smo mi da mu branimo da bude shvaćen? Ili Ćuti da duva u vuvuzele, instrument u narodu poznatiji kao „prdaljka“?
Uostalom, karte za cirkus već smo dali. Eno ih u budžetu za finansiranje rada parlamentarnih stranaka...
N. N.
NE PROPUSTITE
