U Nemačkoj ne prestaju demonstracije nakon što je 10. januara istraživačka mreža Correctiv objavila da su članovi AfD-a učestvovali na konspirativnom sastanku ekstremne desnice u Potsdamu. Na tom kontroverznom skupu održanom u novembru prošle godine razgovaralo se o planovima o „remigraciji“, masovnom proterivanju useljenika i nedovoljno asimilovanih nemačkih državljana.
Demonstracije su samo donekle zaustavile rast popularnosti ove ultradesne, populističke, neonacističke, proruske stranke. Naime, iako po anketama AfD od početka demonstracija opada podrška, to je i dalje druga najjača partija u Nemačkoj.
Većina imigranata u Nemačkoj se boji AFD i njihovih planova o remigraciji, ali pojedini i glasaju za ovu stranku. To su uglavnom oni koji su odavno došli u Nemačku, izgradili uspešne karijere, a nezadovoljni su aktuelnom vladom, posebno njenom politikom azila i migracija. Izgleda bizarno, ali to je deo političke stvarnosti Nemačke.
Izlazak građana na ulice daje rezultat, ali nije realno u kratkom periodu postići puni efekat. Svako ko to očekuje nije objektivan i nije shvatio šta se trenutno događa. Događa se važna bitka za odbranu demokratije i odgovor na mržnju i druge pojave koje su u prošlosti preskupo koštali sve Nemce.
Protesti su zbog ozbiljnosti situacije u kojoj se društvo nalazi privukli i ujedinili ljude različitih uverenja. Bivši predsednik Nemačke Kristijan Vulf je poručio da nikad više nijedna manjina u Nemačkoj ne sme biti ostavljena sama u situaciji u kojoj je ugrožena, upozorivši da bi celoj zemlji naštetilo kad bi AfD ostvario veći uticaj.
Vrhovni sud Nemačke je nedavno presudio da krajnje desna, neonacistička partija Domovina (Die Heimat) ne može dobijati državnu pomoć u sledećih šest godina. Osim toga, sud joj je oduzeo i pravo na poreske olakšice. Ta je presuda došla u momentu kad se u zemlji raspravlja o tome da li treba zabraniti AfD, mnogo popularniju, daleko jaču i opasniju stranku. Presuda bi mogla biti osnova po kojoj će se Berlin boriti protiv sve ekstremnijeg i toksičnijeg AfD-a.
Mnogi u nemačkoj javnosti i politici smatraju da bi država trebalo da princip borbe protiv Domovine primeni i na AfD. Brojni Nemci zahtevaju da se AfD zabrani ili da mu se, u najmanju ruku, po ovom modelu ukine državno finansiranje.
Predsednik Nemačke Štanmajer i čelnik CDU Merc veruju da bi se tako od AfD-a napravila žrtva, pogotovo jer bi takav proces trajao dosta dugo i imao neizvestan ishod. Reč je o jednom od najkomplikovanijih procesa u nemačkom zakonodavstvu.
U Nemačkoj će na jesen biti održani izbori u Saskoj, Tiringiji i Brandenburgu. Po trenutnim istraživanjima, AfD je u tim pokrajinama bivše Istočne Nemačke vodeća partija. Organi za zaštitu ustavnog poretka u Saskoj, Saskoj-Anhalt i Tiringiji su AfD proglasili ekstremističkom organizacijom. U Brandenburgu su se zadržali samo na sumnji na takve aktivnosti. Isto je mišljenje i saveznog organa.
Kad se sve sabere i oduzme, ovi protesti na neki način jasno pokazuju koliko je nemačko društvo ozbiljno, odgovorno, zrelo, ali i svesno kolika mu opasnost preti od desnog ekstremizma.
NE PROPUSTITE
