Srbija je zemlja prevelikih ambicija - koje uveliko nadmašuju mogućnosti - grotesknih samoprecenjivanja, katastrofalno pogrešnih procena i velikih zabluda koje se smatraju neprolaznim istinama.
Napred rečeno se odnosi na većinu populacije. Manje-više svako u Srbiji bi da postigne više nego što može, a ako je ikako moguće, da to postigne bez po muke. Takav stav proizilazi iz samoprecenjivanja i pogrešnih procena koje su opet proizvod zablude. I tu se začarani krug zatvara.
Sve je to posledica onog istorijskog neiskustva o kome smo govorili u jednoj od naših prethodnih kolumni, koje je delom posledica objektivnih okolnosti - viševekovnog tavorenja u Otomanskoj imperiji - ali i izričitog postotomanskog kolektivno subjektivnog odbijanja da se to iskustvo stekne.
Istorijsko iskustvo, to bi bila kolektivna svest o tome da se neki naumi, uz dosta truda, mogu ostvariti, a da se, opet, neki naumi ne mogu ostvariti, naprosto zato što - koliki god trud bio uložen - za njihovo ostvarenje nema ni snage, ni sredstava, ni para.
Uzmimo recentan primer. Pre nekoliko meseci Miloš „A bomba“ Jovanović je na pitanje znatiželjne novindžike šta bi mu bio prvi potez ako se uspentra na vlast najozbiljnijim tonom rekao da bi to bio nabavka atomske bombe, koja bi bila garant suvereniteta. Uopšte me ne bi začudilo kad bi Miloš Jovanović, ako bi došao na vlast, prešao s reči na dela i krenuo u nabavku atomske bombe.
Začudilo me kako nakon te izjave nije dobio mnogo više glasova na izborima. E sad, da Miloš nije, kao i ostali opozicionari, tavorio u medijskom mraku, da mu je pružena šansa da dve nedelje sa svih televizora širi ideju nabavke atomske bombe, bila bi to sasvim druga pesma, pljuštali bi glasovi kao kiša.
Kom se to srpskom domaćinu ne bi dopala ideja da jedini u regionu imamo moćno oružje od koga bi se usrali Hrvati - a i Zapadu bi se tresle gaće - a kojim bi se moglo pripretiti vlastima „lažne države“ Kosovo: „Vraćajte se pod srpski suverenitet, u suprotnom...“
Ima li u Srbiji tehnologije, znanja i para za A bombu i šta sa atomskom bombom, ako se i skunatori, o tome - ako bi carstvije Miloševo stupilo na snagu - niko ne bi ni pomišljao, sve dok odnekud - možda čak i sa istoka - ne bi doleteli borbeni avioni koji bi nuklearna postrojenja sravnili sa zemljom, plus kolateralna žrtva.
Uzmimo sledeći primer precenjivanja i pogrešne procene. US ambasador Hil je prisustvovao pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima - ne znam u kom svojstvu, nije bitno - i to je juče ovde pomenutog Đilasa, nadaleko poznatog po kratkoći fitilja, bacilo u težak amok iz koga je Hilu uputio „poruku“ sledeće sadržine: „Vi podržavate kriminalnu grupu s Vučićem na čelu, došli ste sa mladine strane.“ Pretpostavljam da je ono „pička vam lepa materina“ izbačeno iz konačne verzije poruke.
Šta je tu preambiciozno, šta nadmašuje mogućnosti, šta pak pogrešno procenjeno - ako je uopšte procenjivano - o tome se možete obavestiti u broju od ponedeljka, jer sam ostao bez karakterologije.
NE PROPUSTITE
