Današnja subota, dan za kulturu, posvećena je kulturi mišljenja, s kratkim osvrtom na kulturu „srpskog mišljenja“. Kako svetosavski red i nalaže, započnimo kolumnu novozavetnom rečenicom „zašto vidiš trn u oku brata svojega, a ne vidiš brvno u oku svome“.

Viđenje truni u oku brata svojega, a neuočavanje brvna u oku svome nije toliko izraz sebičnosti, koliko posledica pogrešnog mišljenja. Iz toga proizlaze mnoge štete za istoriju i život. Ako dovoljno dugo gledaš trunje u očima drugih, a previđaš brvna - alternativna reč: balvan - u očima svojim, to pre ili kasnije dovodi do balvan revolucija.

Kad balvan revolucije završe - a znamo kako završavaju - ukoliko ne sagledaš balvane u očima svojim, nego ih projektuješ na drugo mesto - nazovimo ga „kolektivni Zapad“ - lakne ti nekako na duši, ali posle izvesnog, ne tako dugog vremena, dođeš u situaciju gotovo stopostotne zavisnosti od „kolektivnog Zapada“ iliti, kako je to velikan „srpske misli“ Antonić tačno postavio, postaneš zapadna kolonija, nepresušni resurs jeftine radne snage, jeftinih sirovina (recimo, litijuma) i veliko tržište za zapadnu bofl robu i polovne automobile.

Idemo dalje. Koja bude prva „srpska misao“ srpski političkih mislilaca nakon što rezultati popisa pokažu da se stanovništvo Srbije tokom zadnjih 30 godina smanjilo za milion duša, da je sve manje rođenih, sve više umrlih i sve više iseljenih?

Glupo pitanje. Koja druga srpska pomisao može biti osim pomisli da je sve to posledica višegodišnje kampanja Zapada protiv rađanja beba. Stvar se sad dodatno komplikuje. Da li srpski mislioci doista misle da je depopulacija zemlje Srbije posledica smišljene kampanje motivisane mržnjom prema srpskom pravoslavlju i slovenstvu?

Ma jok. Osim najtupoumnijih među njihovom klijentelom, onima sa dna kace, svi srpski mislioci dobro znaju da je to koješta, ali da je vrlo korisno za svrhu pridobijanja klijenteline podrške (i glasova).

I tek se tu stvar komplikuje do kraja. Namerno pogrešno misliti neuporedivo je gore nego pogrešno misliti iz neobaveštenosti i neznanja. Neobaveštenost i neznanje mogu se prevazići obaveštavanjem i saznanjem, oni koji namerno pogrešno misle osuđeni su da doveka pogrešno misle.

Sada dolazimo do Politikine Rotopalanke, škole namerno pogrešnog mišljenja, sigurne kuće za velikane „srpske misli“, tj. do njene naslovne strane na kojoj je ogromnim slovima bio zapandrčen sledeći naslov: „Zašto Zapad ćuti dok Priština slavi teroriste“. Imao sam broj od petka u rukama - petkom kupujem Politiku zbog kolumne Boška Jakšića - ali odgovor na Rotopalankino pitanje najavljen na str. 9 nisam čitao jer sam unapred znao da je sviranje qwrzu.

Osim toga, znam pravi odgovor. Zapad „ćuti dok Priština slavi teroriste“ zato što ga boli qwrz što Priština slavi teroriste, a boli ga qwrz zato što ga velikani srpske političke misli, Politika i slične odštampotine, decenijama napušavaju i pokušavaju da mu smrse konce pljuckanjem pod prozor.