Malo-malo pa ćete negde čuti žalopojke da se „vreme ubrzalo“, da sve nekako prolazi brže nego u stara dobra vremena (cinik bi rekao: da su bila dobra, ne bi prošla).
I vaistinu se čini da je tome tako. Ali to je koješta. Vreme se ne može ni ubrzati ni usporiti, kao što se ni prostor ne može ni „skratiti“ ni „proširiti“. Na te fenomene se naprosto ne može uticati.
Napred rečeno ne znači da se ne može promeniti percepcija vremena i prostora. I u tom grmu leži zec. Ono što stvara iluziju bržeg protoka vremena je ubrzanje mikroprocesora i broadbandova i - pogotovo - umreženost i sveprisutnost mobilne telefonije.
U suštini je (i to basnoslovno) ubrzan samo protok informacija, što se na prvi pogled može učiniti kao baš dobra star, pogotovu u situacijama kad treba iz neke vukojebine pozvati šlep službu, umesto, kao nekada, satima pešačiti do prve naseobine. Ponekad i jeste dobro. Češće nije. Videćemo zašto.
To što takoreći u realnom vremenu možete videti kako raketa pogađa zgradu u Bejrutu ili Harkovu ne znači da ste pravovremeno i objektivno informisani, to znači da ste, a da ni luk jeli ni luk mirisali, indirektno umešani u ratne operacije i (u zavisnosi i od preferencija i navijačkih strasti) ili oduševljeni što „naši“ (jebo ja vaše) „pobeđuju“ ili uznemireni zbog razaranja i ljudskih žrtava.
Drugi problem sa sveopštom umreženošću je preobilje informacija koje već odavno ne mogu valjano obraditi ni belosvetske udbe specijalizovane za taj posao, a kamoli mi, sirci tužni bez iđe ikoga. Iz tog preobilja valja izdvojiti informacije koje su korisne za istoriju i život, od dezinformacija, konfabulacija i proseravanja koji čine „više nego ubedljivu većinu“.
Evo kako to izgleda u praksi. Informacija o terorističkom napadu na Svetski trgovinski centar bila je dostupna „tamo gde treba“, ali je promakla pažnji analitičara, informacija o pripremi prošlogodišnje sedmooktobarske terorističke akcije u južnom Izraelu takođe je bila na stolu, ali je previđena, teoretičari zavera tvrde „namerno“. I šta? Iz tih previda nastaju globalni pičvajzi.
Ima tu još jedan primer, ali sa obrnutim predznakom. Na osnovu pouzdanih obaveštajnih informacija, „tamo gde treba“, u Kremlju je zaključeno da će Ukrajina biti pregažena u roku od tri dana, pa je pokrenuta specijalna vojna operacija da bi se prvog dana pokazalo da je pouzdana informacija bila dibidus pogrešna.
Ima teoretičara zavere - gledao sam i slušao sam neke od njih onog vrelog letnjeg dana kad me je đavo navratio na Jutjub, a hemoglobin mi opao za 20% - koji tvrde da je glede Ukrajine neko smestio kremaljskom Zeki Rodžeru. Ali to je koješta. U Rusiji nema ni prakse, kamoli teorije zavere.
Pisac hoće da kaže da već odavno u suštini i nema „pouzdanih informacija“, a da, ako se neka i nađe, ta bude zabašurena bezbrojem dezinformacija. Na šta će to izgledati - i kako će završiti - o tome će biti reči u nekoj sledećoj suboti, danu za kulturu, u kome ćemo pisati o kulturi katastrofe realnosti.
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija