Dok jedni u njegovom povratku vide priliku za redefinisanje američkih interesa, drugi strahuju od polarizacije i potencijalnih rizika za globalnu stabilnost. Populizam, koji je bio temelj njegove prethodne kampanje, ponovo dominira njegovom retorikom. Njegove izjave o povratku osnovnim američkim vrednostima često su praćene obećanjima o ekonomskom preporodu zahvaljujući povratku industrije i smanjenju uloge u međunarodnim konfliktima. Međutim, takva politika izaziva zabrinutost zbog mogućeg narušavanja odnosa s dugogodišnjim saveznicima i povlačenja SAD iz ključnih globalnih sporazuma. Posebno je zabrinjavajuće njegovo negiranje klimatskih promena, koje je tokom prethodnog mandata kulminiralo povlačenjem iz Pariskog sporazuma. Takav stav ne samo da izoluje SAD na globalnoj sceni već i dodatno otežava rešavanje urgentnih problema s kojima se svet suočava. Osim toga, Tramp je već najavio planove za aboliciju mnogih mera koje je uveo Džo Bajden, uključujući i mogućnost amnestije za one koji su učestvovali u jurišu na Kapitol 6. januara. Ovaj potez bi ne samo poništio Bajdenovu političku zaostavštinu već i dodatno produbio podeljenost u američkom društvu.
Reakcije na njegov povratak bile su oštre i podeljene, odslikavajući duboko polarizovano društvo u kom se populizam koristi kao moćno sredstvo mobilizacije pristalica. Trampov stav o NATO i trgovinskim sporazumima, često nepredvidiv i unilateralan, ponovo otvara pitanje pozicije SAD na globalnoj sceni. Njegova retorika „America First“ ne ostavlja prostora za multilateralizam, što zabrinjava evropske saveznike. „Zapuši nos i pokloni se“, tako su ranije opisivane evropske reakcije na njegove političke poteze, ali pitanje je koliko će Evropa sada biti spremna da zauzme sličan stav. Istovremeno, Trampova politika prema Kini i Rusiji donosi nove izazove. Dok Kina vidi priliku za dalje jačanje svoje pozicije na globalnoj sceni, Rusija očekuje potencijalno povoljniji odnos, ali ostaje skeptična prema njegovoj nepredvidivosti. Ovakva dinamika destabilizuje postojeći globalni poredak, naročito u svetlu Trampovog nepriznavanja naučnih konsenzusa o klimatskim promenama. Njegov povratak može značiti produženu stagnaciju u međunarodnim naporima za borbu protiv klimatskih promena.
Povratak Trampa na predsedničku poziciju predstavlja test za američku demokratiju i njen globalni uticaj. Njegova populistička retorika i politika izolacionizma postavljaju pitanja o budućnosti međunarodnog poretka. Njegovo ignorisanje klimatskih promena i insistiranje na unilateralizmu mogli bi imati dugoročne posledice, ne samo za SAD već i za ceo svet. Dok pristalice u njegovom povratku vide šansu za obnavljanje nacionalnog ponosa, kritičari strahuju da će Trampov mandat doneti dalju eroziju globalne saradnje. Kako će se njegov drugi mandat odraziti na međunarodne odnose i unutrašnju stabilnost SAD, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno - njegova inauguracija označila je početak još jednog turbulentnog poglavlja u američkoj politici.
