Pre neki petnaestak-dvadeset godina veliku je popularnost u krugovima srbskih nacionaltutumraka iz Slavskog pojasa stekla teorija zavere - možda čak lansirana iz istih krugova - o zaveri belosvetskih multimilijardera nameračenih da pod svoju kontrolu stave političke vlasti razvijenih zemalja, da onda svetsku populaciju malih, siromašnih naroda - pogotovo našeg - liše nacionalnih identiteta, desetkuju ih, svedu na prihvatljivu (brojčanu) meru i pretvore u robovsku radnu snagu, koja će ih učiniti još bogatijim, da ne kažem baš bržim, jačim, boljim.
Kako stvari trenutno stoje na međunarodnoj političkoj sceni - a sva je prilika da će tako zadugo stajati - reklo bi se da su se mračna slavskopojasna proročanstva obistinila. Tramp je oko sebe okupio politizovane multimilijardere i dao im odrešene ruke u „sektorima“ koji njega lično ne interesuju. Naročito mi je interesantan famozoni Ilon Mask - koji i fizički neodoljivo liči na junake mračnih holivudskih filmova, poput Džokera ili mahnitih bogataša iz serije filmova o Džemsu Bondu - a koji otpušta i zabranjuje sve pred sobom.
Šef parade Tramp se za to vreme bavi globalnim problemima. Odao se mirotvorstvu. Kao što je i obećao u kampanji - istina, ne u obećanom roku od 24 sata - krenuo je u akciju zaustavljanja rata u Ukrajini istim tehnikama kojim je u mladosti kamčio kirije od stanara najamnih kućerina njegovog oca. Što je škola koju nipošto ne treba potcenjivati. Jer, pazite, treba imati i muda i spretnosti da se utera stanarina u Bronksu.
DJ Vučićević bi trebalo da bude ponosan - ionako se stalno nečim ponosi - što je predsednik vodeće svetske sile počeo da govori kao što on piše. Upravo je DJV-ovim rečnikom (i tonom) Tramp isponapušavao Ukrajinu i munjevito napravio triper kombinaciju s Putinom, što je stvar koja ne bi trebalo da previše veseli srca ovdašnjih rusodupeljuba, jer će Rusija i njeni sateliti za taj mir platiti paprenu (za sada nepoznatu) cenu, a ako ne bude htela da je plati, ima li nekog kome je lakše okrenuti ćurak naopako od Donalda Trampa.
Tramp je takođe razočarao i evrodupeljube svih zemalja i boja (uključujući i moju neznatnost) time što i na EU gleda kao na nešto bogatiju Ukrajinu i što i o EU govori kao napred pomenuti DJV.
Ali to je takozvana realpolitika. Cinik bi rekao: kakva realnost, takva i politika. Za razliku od naših političara (svih vremena i boja), Tramp nepogrešivo razdvaja projekcije lepih želja i principa i mogućnosti, a mogućnosti EU su, da kažemo, limitirane.
Pisac hoće da kaže da je Trampu - kao rodonačelniku Staljinu i nastavljaču Putinu - najvažnija stavka u svakoj kalkulaciji broj tenkovskih divizija, dočim je druga stavka po važnosti količina sirovina, tj. upotrebljivih bubrega, koju će Tramp platiti nekim levim mudima.
