Izrael je 18. marta izvršio niz vazdušnih napada na Pojas Gaze, Liban i južnu Siriju. Ovim napadima prekinuto je dvomesečno primirje koje je omogućilo povratak kakvog-takvog mira u region. Ovaj iznenadni vojni udar označio je novi talas nasilja i eskalaciju sukoba, koji već decenijama karakterišu odnose između Izraela i Hamasa.
Primirje postignuto u januaru ove godine omogućilo je vraćanje stotina hiljada palestinskih civila u razorenu Gazu, obnovu humanitarnih tokova i razmenu zatvorenika između Izraela i Hamasa. Medutim, vojni napad dolazi u kontekstu složenih političkih pritisaka i strateških kalkulacija. Izrael je odlučio da pokrene novu vojnu operaciju nakon konsultacija sa SAD. Ključni posrednik tokom pregovora o primirju Donald Tramp insistirao je na oslobađanju izraelskih talaca, među kojima su i američki državljani. Tramp je, u svojoj specifičnoj političkoj strategiji, zapretio da će „ponovo otvoriti kapiju pakla“ ako Hamas ne oslobodi sve preostale taoce, što je predstavljalo signal za Izrael da preduzme vojnu akciju.
Unutrašnja politička dinamika u Izraelu dodatno komplikuje situaciju. Novi napadi na Gazu dolaze u trenutku kad se izraelski premijer nalazi pod snažnim političkim pritiskom u zemlji i očajnički traži način da zadrži vlast. Opozicija optužuje premijera Benjamina Netanjahua da produžava vojne operacije kako bi učvrstio političku poziciju. Kritičari tvrde da Netanjahu koristi ratne operacije kako bi odvukao pažnju od ozbiljnih političkih izazova, uključujući pozive za formiranje komisije koja bi ispitala bezbednosni kolaps izazvan napadima Hamasa 7. oktobra 2023. Nezadovoljstvo Netanjahuovom vlašću ogleda se u masovnim protestima, zbog smene šefa Šin Beta - Ronana Bara - i državnog tužioca.
Ministar obrane Izrael Kac preti da će Gazu pretvoriti u pakao. Istovremeno, podrška Netanjahuu raste u ekstremno desnim krugovima, koji godinama zagovaraju etničko čišćenje i prisilno raseljavanje Palestinaca. Pored toga, povratak Itamara Ben-Gvira, radikalnog desničarskog političara, u vladu povećava političke tenzije. Ben-Gvir je poznat po svojim ekstremnim stavovima prema Palestincima i drugim manjinama.
Ujedinjene nacije su osudile izraelske vojne napade i pozvale na hitno primirje. Izrael, s druge strane, tvrdi da je više puta pokušao da pregovara o produžetku primirja, ali da je Hamas odbio nekoliko američkih predloga. Izraelske vlasti se ne drže dogovorenih uslova primirja, a Hamas je odbio američke ponude, što još više produbljuje jaz između dva aktera.
Trampovo hvalisanje o miru postignutom u Gazi, s obzirom na trenutne okolnosti, pokazuje se kao strahovit neuspeh. Umesto stabilizacije situacije, sukobi su ponovo eskalirali. Trenutni razvoj događaja potvrđuje da je ostvarenje trajnog mira u Gazi još uvek vrlo daleko. Nakon što je propala Trampova inicijativa za preseljenje Palestinaca u Jordan i Egipat usled snažnih međunarodnih osuda, izraelska vlada sada istražuje alternativne načine za ostvarivanja svojih ciljeva - uključujući prisilno raseljavanje, sistematično uništavanje civilne infrastrukture i vojne pritiske koji život u Gazi čine gotovo nepodnošljivim. Unutar izraelskog političkog establišmenta sve su glasniji pozivi za potpuno preuzimanje kontrole nad Gazom.
