Zaokret u spoljnopolitičkim prioritetima, od evroatlantskog ka indopacifičkom prostoru, posebno je uznemirio Japan, koji strepi da bi njegov najvažniji strateški oslonac, američki bezbednosni štit, mogao postati uslovljen ili čak povučen u slučaju direktne konfrontacije s Kinom. Dodatno, pretnja uvođenja novih američkih tarifa predstavlja potencijalni udar na srce japanske izvozno orijentisane industrije.
Za razliku od sve više zapostavljenih evropskih saveznika, Tokio u ovom trenutku uživa visok stepen diplomatske i bezbednosne pažnje Vašingtona. Nedavno je japanska prestonica bila mesto pojačane kineske diplomatske ofanzive zbog susreta ministara spoljnih poslova i ekonomije Japana i Južne Koreje. Peking dugoročno teži da potisne američko prisustvo i uticaj u tom regionu.
SAD su odgovorile brzo i odlučno. Američki sekretar odbrane Pit Hegset boravio je protekle nedelje u Tokiju, gde je sa svojim japanskim kolegom Genom Nakatanijem potvrdio da je američko-japanski bezbednosni savez „kamen temeljac stabilnosti i mira u Indo-Pacifiku“.
Susret je označio iskorak ka uspostavljanju zajedničke vojne komandne strukture, koja bi omogućila operativnu integraciju oružanih snaga obe zemlje na teritoriji japanskog arhipelaga. Dvojica ministara su istakla jedinstven i nepokolebljiv stav protiv svakog jednostranog pokušaja Kine da upotrebom sile promeni status kvo u Istočnom i Južnom kineskom moru. Ovaj signal dolazi u sklopu sve učestalijih incidenata i upada kineske mornarice u teritorijalne vode Japana, Filipina i Vijetnama, ali i u svetlu rastućih strahovanja od moguće oružane invazije na Tajvan.
Istovremeno s posetom ministra Hegseta, ugledni američki list Vašington post je objavio delove poverljivog strateškog dokumenta Pentagona, Privremene strateške smernice nacionalne odbrane. Dokument, u velikoj meri inspirisan analizama konzervativne Heritidž fondacije, postavlja odbranu Tajvana kao apsolutni prioritet.
U izveštaju se eksplicitno navodi da SAD moraju biti spremne da „preuzmu povećan rizik u Evropi“ kako bi očuvale kredibilitet odvraćanja Pekinga u Indo-Pacifiku.
Iako se spoljna politika Donalda Trampa često ocenjuje kao improvizovana i nepredvidiva, doktrina „zaokreta ka Aziji“ nije Trampov izum, već ima duboke institucionalne korene. Kreirana je još tokom mandata predsednika Džordža Buša mlađeg, a dodatno je podržana i za vreme administracije Baraka Obame. Reč je o politici koja uživa dvopartijsku podršku u Vašingtonu i predstavlja kontinuitet u pravcu preusmeravanja političke pažnje, vojnih kapaciteta i ekonomskih resursa ka Indo-Pacifiku.
Najnoviji dokument, snažno podržan od uticajnih „jastrebova“ Trampove administracije, precizira da je bolje ograničiti američko vojno prisustvo u Evropi nego dozvoliti da Tajvan padne pod kinesku kontrolu. Takav pristup predstavlja potencijalni istorijski raskid s postulatima posleratne američke strategije i označava duboku prekompoziciju u globalnoj raspodeli moći.
Odbrana Tajvana više nije samo predmet geopolitičke analize već sve jasnije predstavlja test operativne sposobnosti američke vojske i merilo kredibiliteta njenog globalnog liderstva.
