Njegov nastup, vođen izrazito pragmatičnom i otvoreno transakcionom logikom, rezultirao je sklapanjem spektakularnih ekonomskih i bezbednosnih sporazuma sa arapskim državama od preko dva triliona dolara.
Ovakav razvoj događaja ne samo da je iznenadio međunarodnu zajednicu već je i poljuljao osnove tradicionalnog američko-izraelskog savezništva, ukazujući na mogući preokret u strateškom usmeravanju SAD u regionu gde se ukrštaju regionalne ambicije i globalni interesi.
Premijer Izraela je tokom Trampove turneje delovao iznenađeno i ogorčeno jer se našao pred novom realnošću. Dok je Netanjahu sebe video kao predvodnika regionalne transformacije usmerene protiv Irana i saveznika, američki predsednik se nametnuo kao akter mira i zagovornik nove regionalne šeme utemeljene na dijalogu i ekonomskom razvoju. Tokom poseta Rijadu, Dohi i Abu Dabiju Tramp je demonstrirao čvrsto partnerstvo s liderima sunitskih monarhija, koji su izrazili spremnost za detant s Teheranom.
Rastući regionalni uticaj Saudijske Arabije, dodatno osnažen nizom odluka donetih u Vašingtonu bez prethodne koordinacije s Tel Avivom, stvara sve veću nelagodu u Netanjahuovoj vladi. Među najznačajnijim od njih su inicijativa za obnovu nuklearnih pregovora sa Iranom, direktni kontakti s Hamasom u cilju oslobađanja izraelsko-američkih talaca, posredovanje u prekidu vatre s jemenskim Hutima, kao i ukidanje pojedinih američkih sankcija režimu u Damasku.
Posebno ilustrativan primer tog raskoraka predstavlja sirijsko pitanje. Tel Avivu nikako nije po volji mogućnost uspostavljanja savezništva između Damaska i Ankare, što bi značajno ograničilo izraelsku slobodu u sirijskom vazdušnom prostoru i otežalo njegovu poziciju prema Iranu.
U tom kontekstu, Trampova administracija je pozvala Izrael da započne proces deeskalacije i normalizacije odnosa s Turskom, kao i uspostavljanje dijaloga s novim vlastima u Damasku. Ovakav pristup direktno je suprotan Netanjahuovoj tvrdolinijaškoj strategiji.
Paralelno s rastućim regionalnim tenzijama, Netanjahu ostaje čvrsto usredsređen na vojnu operaciju u Pojasu Gaze. Uprkos promeni prioriteta u Vašingtonu, Trampova administracija i dalje pruža bezrezervnu podršku izraelskom planu za neutralizaciju Hamasa. Međutim, suštinski prioritet Bele kuće sada je preusmeren ka sporazumu sa Iranom. U skladu s tim, na značaju je izgubila inicijativa za normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije koja je u Trampovom prvom mandatu predstavljala okosnicu regionalne politike. Tokom posete Rijadu Tramp je prihvatio saudijski stav da normalizacija nije politički održiva dok traje rat u Gazi i dok Izrael odbacuje koncept palestinske državnosti.
Utisak je da su u Trampovoj viziji budućnosti tog regiona vodeće uloge dodeljene Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i Turskoj, dok će Izrael biti potisnut u drugi plan regionalnih procesa.