Ovo „što nikad ovako nije bilo“ - mada postoji obilje dokaza da je oduvek ovako bilo, a da je često bivalo i mnogo gore - neće još dugo moći biti ovako kako nikad nije bilo, a neće moći naprosto zato što Visoka Apsolutna Moć nije moguća bez apsolutne kontrole nad svim društvenim procesima i svim novčanim tokovima
U našoj jučerašnjoj kolumni smo apsolvirali da Visoko Mesto apsolutno kontroliše otprilike 60 odsto društveih procesa i isto toliko društvenih para, a da je to što ipak ima apsolutnu - možda ne bi bilo preterano reći ni magičnu - moć posledica dvaju faktora. Faktora 1: vekovne naviknutosti - da ne kažem baš navučenosti - Srba svih i svuda i svih boja na životarenje u satrapijama kojima vladaju apsolutno moćni alfa-mužjaci; i faktora 2: apsolutne nemoći Visokih političkih protivnika (raznih boja) da se organizuju i da se izbore za kontrolu nad svojih (otprilike) 40 odsto političke moći, nemoći i komplikovanosti antiprotivnih guzica da tako nemoćne i neorganizovane prigrabe 100 odsto političke moći.
Visoki Vučić ne raspolaže s manje autoritarne moći od, recimo, Miloševića zato što se više građana i seljaka u međuvremenu emancipovalo, pogotovo ne (osim neto malo u periodu 2001-2003) zato što je opozicija uzdrmala temelje autoritarnog poretka, nego zbog erozije autoritarnosti.
Lepo je i davno Hegel objasnio da se robovi ne oslobađaju zato što jačaju, nego zato što gospodari slabe. Kao i sve vremenite stvari, i auoritarnost je podložna procesima propadanja i slabljenja, tako da će Srbija, ako ne okrene list i ako stvari nastave ovim tempom, prema mojoj prognozi prestati da bude autoritarna tamo negde oko 2248, plus-minus 10 godina.
Garantujem za tačnost prognoze. Kome garantujem? Kako kome? Dalekom nekom pokolenju iz 2248. godine, koje ako me se seti za Dan državnosti, setiće se, a ako me se ne seti, čuće seriju snažnih eksplozija. Neće to biti atomski napad. To će meni pucati qwrz što me se daleko pokolenje nije setilo. Malo ćeranja komendije nikad nije naodmet.
Ali dosta komendije, kao u mom omiljenom crnom logoraškom vicu: „Imam dobru i lošu vest, loša je da je danas za ručak čorba od govana, a dobra je da čorbe ima kol’ko ‘oćeš“ - i ja za vas imam jednu dobru i lošu vest.
Loša vest je da će Srbija - ukoliko se u međuvremenu srpsko društvo umesto u nemogućem nacionalnom ne integriše u jedinstvu razlika, što je malo verovatno - i nakon Vučićevog silaska sa Visoke Scene ostati parcijalno autoritarno društvo. Dobra vest je da će sledeće Visoko autoritarno Mesto, umesto 60 odsto kontrolisati 57 odsto političke i ekonomske moći.
Što ne znači da sledeće Visoko Mesto neće biti jedva nekoliko promila manje svemoćno od aktuelnog Visokog Mesta, zahvaljujući nemogućnosti 60 odsto Srbalja da žive bez autoritarnog alfa-mužjaka, i nespremnosti, lenjosti i tupoumnosti 40 odsto Srbalja koji ne bi da žive u autoritarnom režimu, ali pod uslovom da ne mrdnu dupetom i da im neautoritarni režim donese ona ovde često pominjana neočekivana sila koja rešava stvar.
Ima još jedna dobra vest. Govana će sve vreme biti kol’ko ‘oćeš.
