Prema srpskim podacima, vrednost izvoza robe u SAD dostiže 619,5 miliona evra, a uvoz 683,7 miliona evra. Međutim, američki podaci tvrde suprotno - da je Srbija uvezla samo 210 miliona dolara američke robe, dok izvoz u SAD vredi čak 814 miliona. Razliku najverovatnije uzrokuju indirektne pošiljke (npr. srpsko oružje koje se prodaje preko Kanade), ali i različiti načini evidencije.
U glavne proizvode koje Srbija izvozi u Ameriku spadaju industrijska oprema, auto-delovi, hrana za kućne ljubimce, municija i oružje. Posebno je važan izvoz lakog naoružanja iz pogona „Zastava Oružja“ i fabrike municije „Prvi partizan“, čiji proizvodi imaju vernu bazu kupaca među američkim entuzijastima za oružje. Međutim, trgovinu oružjem dodatno komplikuju američke regulative i poslednje odluke Srbije da privremeno obustavi izvoz tog tipa proizvoda.
Sa druge strane, SAD u Srbiju izvoze visokovrednu industrijsku opremu, lekove, hemikalije i instrumente. Iako trgovina nije spektakularna, američka ulaganja u Srbiju su značajna - prema procenama, veća od četiri milijarde dolara u 21. veku.
Situacija se dodatno komplikuje odlukom predsednika Donalda Trampa da uvede carinu od 35% na sav uvoz iz Srbije, počevši od 1. avgusta 2025. Ova mera dolazi nakon što su SAD već poslale „tarifna pisma“ na adrese još desetak zemalja s kojima imaju trgovinske deficite. Trampova logika je jednostavna: ako više uvozimo iz vaše zemlje nego što vi uvozite iz naše - bićete kažnjeni.
U srpskom slučaju, SAD se pozivaju na sopstvene brojke koje pokazuju trgovinski deficit od preko 600 miliona dolara. Carina je, dakle, pokušaj da se Srbija „natera“ na otvaranje svog tržišta za američku robu, uklanjanje prepreka i eventualno sklapanje bilateralnog trgovinskog sporazuma. U Trampovom pismu Vučiću postoji i „šargarepa“, mogućnost da se viša carinska stopa izbegne ako srpske firme počnu da proizvode u SAD.
Ideja proizvodnje u SAD možda zvuči nerealno za malu privredu kao što je srpska, ali u nekim sektorima nije neizvodljiva. Na primer, „Zastava Oružje“ već ima američku filijalu („Zastava Arms USA“), a industrijski izvori sugerišu da se razmatra pokretanje montažne linije u SAD. I druge evropske kompanije, poput belgijskog „FN Herstala“ i turskog „Canika“, već proizvode oružje u Americi kako bi izbegle carinske barijere i odgovorile na „Buy American“ sentiment. Ako bi „Zastava“ sklapala puške i municiju u SAD, mogla bi izbeći carine i ojačati svoj brend na američkom tržištu. A možda bi čak bila i konkurentnija, jer bi izbegla skupe troškove isporuke i lakše ispunjavala američke standarde.
Još jedna perspektivna oblast su poljoprivredni i prehrambeni proizvodi - pre svega srpske maline, po kojima je zemlja poznata u svetu. Umesto da izvozi sirove maline, Srbija bi mogla da proizvodi gotove proizvode (sokove, džemove, slatkiše, voćne koncentrate) direktno u Americi. Srbija je uz Ukrajinu glavni izvoznik maline u SAD i ovo bi bio dobar način da se „odbrani“ srpska pozicija uz stvaranje dodatne vrednosti u grani poljoprivrede od velikog značaja.
Kako se približava 1. avgust, pitanje je da li Srbija može da ispregovara izuzeće od carina u poslednjem trenutku. Šanse su male - Trampova administracija je fokusirana na velike partnere poput Japana, EU i Koreje, a Srbija nije visoko na toj listi prioriteta. Ipak, ukoliko Beograd ponudi konkretnu i primamljivu investicionu ponudu (npr. otvaranje pogona za oružje ili preradu hrane u SAD), postoji teoretska šansa da se odluka revidira ili odloži.
U svakom slučaju, ova kriza bi mogla da postane i prilika. Umesto da vidi SAD samo kao kupca ili izvor pritisaka, Srbija bi mogla da iskoristi trenutak za dublju ekonomsku povezanost - možda ne kroz trgovinu, već kroz investicije. Ako se u Americi već pravi „kalašnjikov USA“, zašto ne bi i „zastava USA“?
