Kako se dogodilo da su nas Albanija i Crna Gora toliko pretrčale i imaju šanse da budu primljene 2028, dok se više i ne pominje godina u kojoj bi Srbija ostvarila svoj najvažniji geostrateški cilj i pridružila se evropskoj porodici, koja danas broji 27 članova?
Godinama EU nije bila zainteresovana da se bavi proširenjem. Bio je to dobar izgovor da na reforme zaborave i oni koji su u svakoj prilici isticali privrženost Uniji. Stvari su se znatno promenile posle ruske agresije na Ukrajinu. Evropa traži jedinstvo, a ono podrazumeva i Zapadni Balkan.
Kada je nedavno obišla region u sklopu svoje redovne turneje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je promovisala ideju da je vreme da se evropska perspektiva regiona pretvori u opipljivu realnost. Ta „opipljiva realnost“ je Plan rasta EU za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra za period 2024-27. Ko se brže reformiše i uspešnije gradi državu prava, dobiće evre.
Albanija i Crna Gora izgleda da su najbolje prepoznale šansu koju nudi novo vreme. Povlačili su strateške poteze koji su im pribavili status miljenika u Briselu. Tirana je iz Plana rasta nagrađena sa 100 miliona evra. Podgorici je poručeno da je članstvo „nadohvat ruke“.
BiH dugo, sve doskora, nije uspevala da se dogovori o Reformskoj agendi. Zlehuda Severna Makedonija menjala je Ustav i ime zemlje zbog ucena Grčke, a sada bi ponovo trebalo da menja Ustav zbog zahteva Bugarske.
Kako stoji Srbija? Šef diplomatije nije jedini koji ponavlja da neće biti prekida evrointegracija Srbije. I ne može da bude. Kako može da se prekine nešto što gotovo i ne postoji? Otkako su 2014. počeli pregovori o članstvu, učinak je više nego skroman.
Gotovo četiri godine nije otvoren nijedan nov tematski klaster s pregovaračke agende. Od šest su otvorena samo dva. Klaster 3 dugo stoji na čekanju sprečavajući da se otvore tri nova poglavlja. U brojkama ranije metodologije otvorena su 22 poglavlja od ukupno 35, a privremeno zatvorena dva.
Crna Gora je još 2020. otvorila sva pregovaračka poglavlja. Albanija je od kraja prošle godine otvorila čak četiri pregovaračka klastera, a poslednji planira da otvori do kraja godine.
Umesto da se ubrzavaju, reformski procesi usporavaju. Jasno je da decenije pregovora i doskorašnja tromost Evropljana dovode do zamora i gubljenja strpljenja. Mnogi su antievropskom raspoloženju doprineli ponavljajući ruski narativ da je EU promašeni projekat.
Rezultat je da je Srbija usamljena evroskeptična oaza na kontinentu. Tek svaki treći građanin podržava ideju članstva - najniži procenat u regionu. Podrška EU u Albaniji je 82 odsto, u Severnoj Makedoniji 69 procenata. A i oni su decenijama na čekanju.
Stepen usaglašenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije lagano napreduje od 2022. i sada je dostigao 61 odsto, što je i dalje najniže među kandidatima sa Zapadnog Balkana. Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju stoprocentnu usklađenost.
Frau Ursula nije slučajno u Beogradu govorila o borbi demokratije protiv autokratije. Predsedniku Vučiću, koga je krajem 2024. nazvala „šampionom reformi“, prenela je stav EU koji „podrazumeva slobodu, a ne represiju, uključujući pravo na mirno okupljanje“.
Brisel je potvrdio da ostaje čvrsto posvećen Zapadnom Balkanu. Vučić takođe ponavlja da je članstvo u EU strateško opredeljenje i prioritet naše spoljne politike, ali više se ne očekuju obećanja već konkretna dela. Beograd mora da se odluči: da li je članstvo u EU strateški cilj ili pretnja po državne interese, posebno u slučaju Kosova?
Suviše dugo živimo u konfuziji. Zato napredovanje ka Uniji ide sporije nego kod naših suseda. Mnogo dragocenog vremena je propušteno, a gubiti novih godina bio bi nedopustiv luksuz.
Predsednik je nedavno od Vlade i Skupštine zatražio da se ispune svi evropski zahtevi koji se tiču REM i biračkog spiska. Fon der Lajenova ga je pozvala da za mesec dana u Briselu referiše šta je konkretno učinjeno. Eto šanse da se Srbija pokrene s mrtve tačke i počne da dobija stimulanse iz Plana rasta.
