Tranziciono pravedni prijatelj je u vikend izdanju Danasa objavio novo,pismo jednog profesora" naslovljeno,,Kamo sreće jedan novi Dindić", u ko- me, između ostalog, piše da ga je moja neznatnost na pravdi boga optužila za propagiranje amaterizma i neorganizovanosti, a kao dokaz da to tome nije tako, navodi rečenicu iz prethodnog pisma - koja je krunski dokaz da je upravo tako - koja glasi: „U demokratskim društvima poli- tiku treba da vode profesionalci, ali u uslovima terora i jedan bravar i jedna domaćica mogu da preuzmu inicijativu i treba ih podržati ako to može doneti pobedu nad terorom."
Studentski prijatelj ili ne može - ili (pre) neće da pojmi da tema većine famoznih kolumni nije bistrenje politike, a još manje navodenje potoka na ovu ili onu političku vodenicu, nego razbistrivanje mutnih tokova pseude- pskog, mitomanskog mišljenja koje je glavni uzrok ovdašnjih katastrofalnih politika. Prijatelj se načelno slaže da Srbiju treba da vode profesionalci - kaže ,,kamo sreće jedan novi Zoran Dindić", pa nastavlja:,,Ali Basara misli da ako sada nema tog mesije - profesionalca na vidiku - a nema ga - bolje da pustimo da Srbiju vodi profesionalac, Ne- pomenik, itd. Za Basaru je i to bolje nego da podržimo istinske borce za slobodu, a to ste vi" (pretpostavljam studenti). Ono „Nepomenik" na trenutak me je navelo da pomislim da se iza pseudonima Prijatelj studenata krije Jovo Bakić, ali stil je drugačiji, Jovo drugačije piše. Kako smo napred videli, Prijatelj studenata zna šta ja mislim, hajde da vidimo zna li šta on misli. Basara - tj. ja - nikada nije rekao, napisao (ni pomislio) da je „bolje" da Srbiju vodi profesionalni Vučić, ali jeste pisao i govorio da dok se Vučiću ne suprotstavi racionalna, organizovana, neseratorska politika suprotna Vučićevoj, ništa bolje neće biti moguće. Sve drugačije parapolitičke nade i performansi samo su varijacije onog vica s bradom o Jevrejinu koji je godinama molio boga da mu izboksuje premiju na lutriji, a nije hteo da kupi loz.
Šta još kaže studentski prijatelj? Evo šta. „Potreban je neko ko je spreman da rizikuje sopstveni život za slobodu, neko ko je imun na priču o stranim plaćenicima i režimskim krticama." Da sam cinik, sad bih Prijatelju postavio pitanje: zašto se on, Prijatelj, ne odvaži da,,rizikuje život za slobodu" nego - kad pomisli da se neko takav pojavio - deli savete sa stranica vikend Danasa.
Prijateljska razmišljanja guzicom mic po mic su odvela mislioca u misaone ćorsokake i na kraju u potpuni besmisao, poput antologijskog, koji ću ci- tirati:,,Za razliku od Dindića", piše crno na belo,,,Hrka i Jaćimović su pokazali spremnost da rizikuju sopstveni život."
Da li je Prijatelj zaboravio da Dindić ne samo da je godinama rizikovao život nego ga je i izgubio na poslu stvaranja nečeg boljeg u Srbiji, što - bogu hvala - s Hrkom i Jaćimovićem nije bio slučaj. Možda Dindić ne bi izgubio život i možda bi stvari bile bolje da na dan pogibije nije imao šest procenata podrške.
