Američka istoričarka Vendi Lover u svojoj novoj knjizi "Hitlerove furije: Nemačke žene na naci poljima smrti" otkriva šokantne podatke o ženama krvnicima - serijskim ubicama za vreme Trećeg rajha! Iako mlade, često i majke, tokom nacističkog ludila i same su hladnokrvno ubijale. Bile su brutalne i nemilosrdne, a njihove žrtve neretko su bila i deca!Nemačka lepotica, plavokosa 23-trogodišnja domaćica Erna Petri, vraćala se kući iz prodavnice kada joj je nešto privuklo pažnju. Šest malih, gotovo golih dečaka, stajali su prestravljeni pored puta. Erna je bila supruga nacističkog oficira i znala je da su deca bili Jevreji, koji su pobegli iz voza za logor. Događaj koji je usledio jedan je od najmonstruoznijih umišljaja ikada. Erna, tada majka dvoje dece, prišla je dečacima, nahranila ih je i smirila. Ulila im je poverenje i zatim ih sve zajedno odvela u šumu. Poređala ih je, izvadila pištolj i svima pucala u potiljak! Najmlađi je imao šest godina, najstariji 12, piše Vendi Lover u jednom od najpotresnijih dela o krvavoj istoriji.Knjiga je svedočanstvo o velikom broju nemačkih žena - monstruma. Međutim, malo ih se susrelo sa pravdom. Jedne od malobrojnih koje su kažnjene su čuvari u koncentracionim logorima, kao što su Irma Grese i Ilze Koh!
Prve žene koje su ušle među zločince, ironično, bile su profesionalne negovateljice. To su bile medicinske sestre, koje su nemilosrdno ubijale mentalno zaostale osobe, prema planu arijevske doktrine. Jedna od njih bila je Pauline Neisler, iz "bolnice za eutanaziju" na jugu Nemačke. Bila je zadužena za selekciju. Svakoga dana birala je 70 "pacijenata" i slala ih u smrt u gasnu komoru. Govorila je "takva smrt i nije tako loša, jer ne boli".
S druge strane, Hitlerov proglas ženama glasio je "Kinder, Kuhe, Kirhe" (deca, kuhinja, crkva), međutim po zlodelima su bile rame uz muške zločince. Nisu delovale samo u Nemačkoj. Autorka knjige piše da se najmanje pola miliona mladih žena stavilo na raspolaganje kolonizaciji Poljske, Ukrajine, delova Rusije... Naredbe za ubistva mogla je i da izda sekretarica. Znale su sve o razmerama masakra, ali su zatvorile oči... U knjizi se pominje i Lizelote Mejer. Zajedno sa svojim šefom, okorelim nacistom, učestvovala je u "zabavama pucanja"! Naime, monstrumo su uživali "loveći" Jevreje i ubijajući ih iz "razonode" i sporta. Mejer je dobila mogućnost da odlučuje o životu i smrti. Život je spasila svojoj frizerki i drugoj koja joj je plela džemper.
O razmerama ljudske monstruoznosti govori i slučaj Lizel Vilhaus, supruge komadanta logora. Ona je, naime, sedela na balkonu kuće i pucala na zatvorenike! Sekretarica Johana Altvater otišla je još dalje u svom bolesnom umu. U improvizovanoj bolnici u Ukrajini znala je da izabere dete i gurne ga sa trećeg sprata. U knjizi piše da je znala da namami decu, a kad bi mališani otvorili usta pucala je u njih.
Autorka Vendi Lover primećuje da većina žena nikada nije osuđena jer su puštene sa izjavom da su bile "nevine sekretarice".
