JEZIV SCENARIO NAUČNIKA: Šta bi se desilo kada bi eruptirao supervulkan Jeloustoun? (FOTO/VIDEO)
- U modelu bi se prvo nizali zemljotresi, rast aktivnosti i evakuacija stanovništva u krugu od oko 100 kilometara.
- U slučaju megaerupcije, pepeo i vulkanski materijal prekrili bi veliki deo Severne Amerike
- Posledice bi uključile naglo zahlađenje, poremećaj poljoprivrede, transporta i nestašice hrane.
- Autori upozoravaju i na moguću globalnu ekonomsku krizu.
Šta bi se dogodilo kada bi supervulkan Jeloustounu SAD iznenada eruptirao? Dvojica stručnjaka, Ilan Kelman sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Metju Blekit sa Univerziteta Koventri, napravili su detaljan hipotetički scenario najgoreg mogućeg razvoja događaja.
Naglašavaju da je reč o eksperimentu i zamišljenom scenariju, a ne prognozi. Aktivnost koja se inače beleži u Jeloustounu, uključujući hiljade zemljotresa godišnje i promene hidrotermalne aktivnosti, sama po sebi ne znači da se erupcija približava.
Dva meseca pre erupcije
U scenariju, naučnici prvi primećuju neuobičajen roj snažnih zemljotresa ispod Jeloustona. Mesec dana kasnije zemljotresi se pomeraju ka površini, zbog čega se nivo upozorenja podiže sa normalnog na "savetodavni".
Tri nedelje pre erupcije aktivnost naglo raste. Gejziri postaju nepredvidivi, menjaju se hemijski sastav izvora i količina gasova, dok se tlo ubrzano izdiže. Naučnici zaključuju da bi magma mogla da se probije ka površini.
Dve nedelje pre zamišljene katastrofe procena verovatnoće velike erupcije raste na 85 do 92 odsto u naredne tri nedelje, a počinje i evakuacija stanovništva u zoni od oko 100 kilometara.
Počinje megaerupcija
U najgorem scenariju Jeloustoun počinje ogromnu erupciju, tokom koje se u atmosferu izbacuju ogromne količine pepela, gasova i vulkanskog materijala.
Oblak pepela ne bi ostao samo iznad područja parka. Vetar bi fine čestice u roku od jednog dana mogao da odnese hiljadama kilometara daleko, dok bi se u blizini vulkana formirali užareni piroklastični tokovi koji bi uništavali šume i zatrpavali ogromna područja vrelim pepelom i kamenjem.
Tri dana nakon erupcije, veliki deo Severne Amerike bio bi prekriven pepelom. U pojedinim područjima, poput Bilingsa u Montani, scenario predviđa više od metra pepela.
Posledice ne bi bile samo lokalne. Ogromne količine vulkanskih čestica u atmosferi izazvale bi naglo zahlađenje širom planete, poremećaj poljoprivrede, probleme sa transportom i nestašice hrane.
Globalna ekonomska katastrofa
Nekoliko meseci kasnije posledice bi se proširile na čitavu svetsku ekonomiju. Pad proizvodnje hrane, problemi sa transportom i ogromni troškovi obnove izazvali bi finansijske krize i globalnu recesiju.
U najcrnjem scenariju koji su napravili stručnjaci, posledice erupcije mogle bi tokom narednih godina da dovedu do stotina miliona, pa čak i više od milijardu umrlih. Ipak, autori naglašavaju da taj broj predstavlja rezultat hipotetičkog scenarija, a ne stvarnu prognozu.
Da li bi Jeloustoun zaista uništio čovečanstvo?
Ne nužno. Američki Geološki zavod (USGS) navodi da velika erupcija Jeloustouna ne bi značila kraj ljudske vrste. Prethodne ogromne erupcije drugih vulkanskih sistema nisu dovele do izumiranja čovečanstva.
Jeloustoun je jedan od najpažljivije praćenih vulkanskih sistema na svetu i za sada nema dokaza da se priprema ovakva erupcija.
(Kurir.rs/Daily Mail)
