OVO MIRIŠE NA NOVI VELIKI RAT? Dve države na ivici sukoba, treća zauzela poziciju, a Izrael strahuje od ozbiljnog haosa, Iran i Huti im više nisu jedini problem
- Etiopija i Eritreja su na ivici novog sukoba, uz pogoršanje odnosa i sa Egiptom nakon proterivanja diplomata i prekida veza
- Kriza je dodatno pojačana raspadom sporazuma iz 2018. i borbama u severnoj Etiopiji
- Spor oko izlaza Etiopije na more i sporazum sa Somalilendom podigli su tenzije na Rogu Afrike, dok Egipat jača saradnju sa Somalijom i Eritrejom
- Izrael upozorava da bi nestabilnost kod Bab el Mandeba mogla da ugrozi važan pomorski koridor
Dok su oči Izraelauprte u Hute i Jemen, odnosi između Etiopije, Eritreje i Egipta naglo se pogoršavaju, a strahuje se da bi nestabilnost mogla da ugrozi jedan od najvažnijih svetskih pomorskih koridora.
Diplomatska kriza eskalirala je 1. oktobra, kada je Etiopija zatvorila ambasadu u Eritreji i proterala 10 eritrejskih diplomata. Asmara je uzvratila prekidom diplomatskih odnosa. Istog dana diplomatski sukob su otvorili i Etiopija i Egipat, međusobnim proterivanjem diplomata.
U pozadini krize nalazi se krah sporazuma o miru iz 2018. godine, kojim je okončan dvodecenijski sukob Etiopije i Eritreje. Iako su dve zemlje kasnije sarađivale tokom rata u Tigraju, odnosi su ponovo ozbiljno narušeni.
Borbe se nastavljaju u severnoj Etiopiji, dok Adis Abeba optužuje Eritreju, Egipat i Sudan da podržavaju opozicione snage. Te zemlje to odbacuju.
Etiopija traži izlaz na more
Dodatni problem je višegodišnja težnja Etiopije da dobije direktan pristup moru. Zemlja nema izlaz na more i više od 95 odsto njenog uvoza i izvoza po obimu prolazi preko Džibutija.
Adis Abeba je 2024. potpisala sporazum sa nepriznatom državom Somalilend o zakupu dela obale, što je izazvalo oštar protest Somalijei dodatno povećalo tenzije na Rogu Afrike.
Istovremeno, Egipat pojačava vojnu saradnju sa Somalijom i Eritrejom. Kairo i Adis Abeba već su godinama u sukobu zbog Velike etiopske brane na Nilu, koju Egipat smatra pretnjom svojoj bezbednosti kada je reč o snabdevanju vodom, a rat u Sudanu dodatno komplikuje situaciju.
Crveno more u centru pažnje
Za Izrael je posebno opasno to što se kriza odvija u blizini Bab el Mandeba, jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu. Eritreja kontroliše više od 1.000 kilometara obale Crvenog mora, uključujući strateške luke Asab i Masavu.
Eskalacija i širenje sukoba mogli bi da oslabe kontrolu nad tim područjem i stvore prostor za krijumčarenje oružja, trgovinu ljudima i pirateriju. Iran i Huti bi mogli da iskoriste eventualne praznine u nadzoru za krijumčarenje oružja, logistiku i obaveštajne aktivnosti, piše Ynet.
Istovremeno, na drugoj strani Crvenog mora Huti zadržavaju uticaj, dok se Saudijska Arabija priprema za operaciju čiji je cilj da oslabi njihovu kontrolu nad pomorskim koridorom.
Zbog svega toga, Izrael upozorava da Crveno more više ne može da posmatra samo kroz prizmu Jemena. Posebnu pažnju trebalo bi usmeriti na Asab, Masavu i Berberu, kao i na kretanje vojske, brodova i stranih snaga duž afričke obale.
Ne mora doći do velikog regionalnog rata da bi se bezbednosna ravnoteža promenila. Dovoljno je da neprijateljski akteri dobiju prostor za delovanje na zapadnoj strani Crvenog mora, dok su oči sveta uprte u Jemen, piše izraelski list "Yedioth Ahronoth".
