POGUBLJENJE ĆE BITI PRENOŠENO UŽIVO! Amerika donela odluku, Hasan izlazi pred streljački vod! Prva takva egzekucija posle više od 60 godina, Hegset aminovao!
- Hasan, bivši major američke vojske, osuđen je za ubistvo 13 vojnika u Fort Hudu 2009. godine, a egzekucija je zakazana za 3. decembar
- Ako bude sprovedena, to će biti prva vojna egzekucija pred streljačkim vodom u SAD posle više od 60 godina
Javnost će moći da prati pogubljenje bivšeg majora američke vojske streljačkim vodom, izjavio je američki ministar odbrane Pit Hegset.
Zvaničnik Ministarstva odbrane SAD potvrdio je za BBC da će egzekucija Nidala Hasana, koji je 2009. godine ubio 13 nenaoružanih američkih vojnika u vojnoj bazi Fort Hud, biti prenošena uživo.
Veruje se da bi to bilo prvo javno pogubljenje u Sjedinjenim Američkim Državama posle više od 60 godina. Odluka da se egzekucija prenosi uživo "bez presedana je u modernoj eri" i nalazi se "na pravno neizvesnom terenu", izjavio je Džon Mils, advokat koji zastupa zatvorenike osuđene na smrt.
- Pobrinućemo se da ljudi mogu da gledaju, da to bude javno. Ljudi moraju da shvate da ovakve stvari imaju ozbiljne posledice - rekao je Hegset.
Pentagon je ranije ove nedelje saopštio da će Hasan biti pogubljen, što će biti prva vojna egzekucija u Sjedinjenim Državama posle više od 60 godina.
Hegset je u intervjuu za konzervativnu televiziju Real America's Voice rekao da će Hasana "streljati vojnici, streljački vod. Tako i treba da bude".
Na pitanje da li je Hasan izneo neke poslednje želje ili se obratio predsedniku Donaldu Trampu, Hegset je odgovorio: "Baš me briga. Videćemo ga 3. decembra."
Portparol Pentagona Šon Parnel izjavio je u ponedeljak da je ministar odbrane dao preporuku za egzekuciju, koju je Tramp odobrio. Iako je prošle godine u 17 zemalja zabeleženo više od 2.700 egzekucija, samo dve države sprovodile su javna pogubljenja.
Prema podacima organizacije Amnesti internešenel, u Iranu je 2025. godine poznato 11 javnih pogubljenja, dok je u Avganistanu zabeleženo još šest.
Egzekucija zakazana za 3. decembar
Pogubljenje je zakazano za 3. decembar u vojnoj bazi Fort Hud u Teksasu, saopštio je u utorak sekretar američke vojske. Biće to prva vojna egzekucija pred streljačkim vodom od završetka Drugog svetskog rata.
Hasan, vojni psihijatar američke vojske iz Virdžinije, priznao je pred sudom da je on bio napadač u najsmrtonosnijem napadu na američku vojnu bazu koji nije bio povezan sa borbenim dejstvima.
U Fort Hudu je 2009. godine ubio 13 nenaoružanih američkih vojnika, a ranio još 32 osobe.
Pucnjava se dogodila 5. novembra 2009. godine u prepunoj ambulanti, gde su bili vojnici čekali preglede i vakcinaciju. Hasan se tokom suđenja izvinio zbog "eventualnih grešaka". Na vojnom suđenju 2013. godine izjavio je da je verovao da štiti muslimane i talibane u Avganistanu.
Prema vojnom zakonodavstvu, za izvršenje vojne smrtne kazne potrebno je odobrenje predsednika SAD. Neophodna je i žalbena revizija, tokom koje viši sud preispituje odluku, kao i konačna pravna procena da li egzekucija može da bude sprovedena.
Žalbeni postupak u Hasanovom slučaju još nije završen, rekao je Mils. On će verovatno zatražiti da savezni sud preispita njegovu presudu i kaznu, što bi, prema očekivanjima, dovelo do odlaganja egzekucije.
Zbog toga bi, kako je naveo Mils, bio iznenađen ukoliko bi pogubljenje zaista bilo sprovedeno.
- Pokušaj da se egzekucija pred streljačkim vodom prenosi uživo nije ništa više od pokušaja Trampove administracije da privuče pažnju. Malo je verovatno da će do toga uopšte doći, a još manje da će to doneti bilo kakav privid pravde - dodao je on.
Judžin R. Fajdel, gostujući predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl, rekao je za BBC da je reč o "zaista nesrećnoj odluci".
- Prenositi pogubljenje uživo deluje kao nešto iz srednjeg veka. Kao društvo smo to odavno prevazišli, ili sam bar tako mislio sve do danas - izjavio je on.
Fajdel je dodao da bi, ukoliko Hasan pokrene sudski postupak, "proces mogao da traje godinama", odnosno "znatno duže od Trampovog mandata u Beloj kući".
Da li će javnost moći da gleda pogubljenje?
U pojedinim američkim saveznim državama propisano je da egzekucijama mora da prisustvuje određeni broj posmatrača. U mnogim državama novinari moraju da budu prisutni, a osuđenik može da pozove i druge osobe. Neke države dozvoljavaju i običnim građanima da se prijave kao svedoci pogubljenja.
Međutim, "nikada do sada nije bilo pogubljenja koja su se prenosila uživo", kaže Debora Deno, profesorka prava na Univerzitetu Fordam, koja je proučavala metode izvršenja smrtne kazne u SAD.
Prenos egzekucije uživo "nametnuo bi nivo transparentnosti kakav verovatno nikada ranije nismo videli u ovoj zemlji", ističe ona.
- Više od polovine stanovništva podržava smrtnu kaznu, iako ta podrška opada. Moglo bi se tvrditi: ako želite smrtnu kaznu, pokazaćemo vam kako se ona sprovodi u ovoj zemlji. Ljudi bi tada morali da shvate šta se tačno događa, na način na koji mnogi sada to ignorišu - rekla je Deno.
Ona je navela da postoje važna pitanja u vezi sa prenosom, uključujući to da li bi pristup bio ograničen prema uzrastu i da li bi emitovanje kršilo pravila internet platforme na kojoj bi se prenos prikazivao.
Za sada nije jasno gde bi prenos bio dostupan. Većina velikih društvenih mreža ima pravila kojima zabranjuje ili ograničava emitovanje eksplicitnog sadržaja uživo.
Meta, Jutjub, TikTok i Iks, najpoznatije i najkorišćenije platforme koje omogućavaju prenose uživo, imaju zabrane koje se odnose ne samo na nasilne slike i snimke već i na sadržaj koji prikazuje smrt.
Meta, kompanija koja je vlasnik Instagrama, Fejsbuka i Tredsa, izričito zabranjuje prenose pogubljenja uživo.
TikTok ima sličnu opštu zabranu. U pravilima te platforme navodi se: "Ne dozvoljavamo izrazito eksplicitan, nasilan ili uznemirujući sadržaj, naročito kada bi mogao da izazove emocionalnu uznemirenost kod gledalaca."
Pravila Iksa, na kojem je moderacija sadržaja ublažena otkako je Ilon Mask preuzeo platformu, predviđaju uklanjanje sadržaja koji prikazuje trenutak nečije smrti "ukoliko zahtev podnese član porodice ili ovlašćeni predstavnik".
Trampova društvena mreža Trut soušl nema funkciju koja korisnicima omogućava prenos video-sadržaja uživo.
Prema podacima Amnesti internešenela, zemlje sa najvećim brojem pogubljenja prošle godine bile su Kina, Iran, Saudijska Arabija, Jemen i Sjedinjene Američke Države, tim redosledom.
Tramp podržava smrtnu kaznu
Iako Tramp nikada nije javno zagovarao javna pogubljenja, dugo podržava smrtnu kaznu.
Tako je 1989. godine zakupio velike oglase u listu Njujork tajms, zahtevajući pogubljenje grupe poznate kao "Petorica iz Central parka". Njeni članovi bili su osuđeni zbog silovanja i napada, ali su kasnije oslobođeni optužbi.
Tramp je ranije osuđivao javna pogubljenja u Iranu, a to da iranska vlada ubija demonstrante naveo je kao jedan od potencijalnih razloga za vojnu intervenciju, pre nego što su Sjedinjene Države ranije ove godine napale tu zemlju.
Američka savezna vlada nije izvršila nijednu smrtnu kaznu tokom 17 godina, sve do poslednje godine Trampovog prvog predsedničkog mandata, kada je sprovela čak 13 pogubljenja.
Po povratku na funkciju u januaru prošle godine, Tramp je brzo ukinuo moratorijum na savezna pogubljenja koji je uveo njegov prethodnik Džo Bajden. Potpisao je i izvršnu naredbu čiji je cilj bio "obnavljanje" smrtne kazne i "zaštita javne bezbednosti".
Poslednja vojna egzekucija u Sjedinjenim Državama izvršena je 1961. godine, kada je vojnik američke vojske obešen nakon što je osuđen za silovanje jedanaestogodišnje devojčice iz Austrije.
Pogubljenje je odobrio tadašnji predsednik Dvajt D. Ajzenhauer i sprovedeno je uprkos tome što je porodica žrtve od njegovog naslednika, Džona F. Kenedija, zatražila pomilovanje.
Poslednja vojna egzekucija pred streljačkim vodom izvršena je u januaru 1945. godine, kada je mladi američki vojnik Edi Slovikstreljan zbog dezerterstva, u poslednjim mesecima Drugog svetskog rata.
Slučaj Kriste Pajk šokirao Ameriku i svet
Krista Pajk je 1995. godine, kada je imala 18 godina, ubila svoju 19-godišnju školsku drugaricu Kolin Slemer u Tenesiju. Pajk je osuđena na smrt 1996. godine.
Slučaj je ponovo dospeo u žižu javnosti 30. septembra 2026. godine, kada je u Tenesiju trebalo da bude pogubljena smrtonosnom injekcijom. Međutim, postupak je pošao po zlu. Pajkje primila dve doze pentobarbitala, ali je ostala živa. Prebačena je u bolnicu u kritičnom stanju, a njeni advokati tvrde da je došlo do ozbiljnih problema prilikom postavljanja infuzije i ubrizgavanja otrova.
Prema izveštajima od 8. oktobra, Pajk je povratila svest i počela da hoda na kratkim udaljenostima, ali se i dalje suočava sa fizičkim i psihičkim posledicama neuspele egzekucije.
Guverner Tenesija Bil Li obustavio je sva pogubljenja u toj saveznoj državi do kraja godine i naredio nezavisnu istragu, dok je šef zatvorskog sistema Frenk Strada podneo ostavku.
Zašto je njen slučaj važan?
Pajk je postala prvi poznati zatvorenik u SAD koji je preživeo pokušaj pogubljenja nakon što su mu ubrizgane smrtonosne supstance. Slučaj je otvorio ozbiljna pitanja o bezbednosti i pouzdanosti smrtonosnih injekcija, odgovornosti zatvorskih vlasti i tome da li država može ponovo da pokuša da je pogubi. Sud je u međuvremenu naredio da se sačuvaju svi dokazi povezani sa neuspelim postupkom
(Kurir.rs/BBC)
