OVO JE 5 SCENARIJA ZA IZRAEL NAKON IZBORA! Sve opcije koje čekaju Netanjahua i Ajzenkota u borbi za premijersku funkciju (FOTO)
Izrael se suočava sa mogućnošću raspisivanja novih parlamentarnih izbora nakon glasanja u sredu posle čijih preliminarnih rezultata ni premijer Benjamin Netanjahu ni njegov glavni rival Gadi Ajzenkot nemaju jasan put ka parlamentarnoj većini, što tu zemlju vodi ka dugotrajnoj političkoj blokadi.
List Jediot ahronot navodi da se potvrdilo ono što je postajalo sve očiglednije kako je predizborna kampanja odmicala, a to je da nijedan politički blok nije u stanju da samostalno obezbedi 61 mesto potrebno za kontrolu Kneseta od 120 članova.
Nekoliko scenarija je i dalje moguće, uključujući nove izbore, vladu nacionalnog jedinstva, koaliciju na čelu sa Netanjahom, onu koju bi podržali "preletači" iz opozicije i manjinsku vladu koju bi vodio Ajzenkot.
Neočekivano jak rezultat arapskih stranaka zakomplikovao je planove za formiranje koaliciione vlade za oba vodeća bloka.
Ovo je pet mogućih scenarija, prema analizi izraelskog dnevnika, nakon objavljivanja delimičnih rezultata izbora.
Scenario 1 - Novi izbori
Povratak na birališta mogao bi da bude najverovatniji ishod, iako bi mogao da bude i najštetniji za Izrael, posebno zato što se zemlja i dalje suočava sa bezbednosnim tenzijama na nekoliko frontova.
Veliki broj poslaničkih mesta predviđenih za arapske stranke ostavio je oba glavna politička bloka u teškoj situaciji da okupe vladajuću većinu bez saradnje sa njima, što je mogućnost koju je nekoliko stranačkih lidera javno odbacilo.
Predsednik Isak Hercog bi mogao da pokuša da posreduje u postizanju kompromisa kako bi sprečio još jedne izbore, potencijalno uz pomoć političkih ličnosti i međunarodnih aktera.
Prema izraelskom parlamentarnom sistemu, predsednik se konsultuje sa predstavnicima stranaka nakon izbora i dodeljuje jednom od poslanika zadatak da formira vladu, generalno birajući kandidata za koga se smatra da je najsposobniji da obezbedi parlamentarnu podršku.
Ako ti napori ne uspeju, Izrael bi se mogao da se suoči sa još jednim izborima, a Netanjahu bi ostao na funkciji vršioca dužnosti premijera dok se ne formira nova vlada.
To bi Netanjahuu dalo značajnu prednost jer bi mu omogućilo da zadrži premijersku poziciju uprkos odsustvu nove parlamentarne većine.
Neki od zvaničnika opozicionog bloka takođe se plaše da bi Netanjahu mogao da pokuša da pojača bezbednosne tenzije kako bi zakomplikovao napore za njegovu smenu ili bi izvršio pritisak na rivalske stranke da se pridruže tehničkoj vladi.
Scenario 2: Vlada nacionalnog jedinstva koju vodi Netanjahu
Vlada jedinstva koju vodi Netanjahu ostaje moguća, ali samo ako nekoliko političkih lidera odustane od eksplicitnih predizbornih obećanja.
U noćašnjem obraćanju u sedištu vladajuće stranke Likud (Konsolidacija) Netanjahu nije dao nikakve naznake da namerava da raskine koaliciju s aktuelnim desničarskim partnerima.
Nije se direktno obratio liderima opozicionog bloka niti je eksplicitno predložio vladu nacionalnog jedinstva.
Umesto toga, izjavio je da "cionistička većina mora da se urazumi i ujedini", bez navođenja kako bi takav aranžman mogao da funkcioniše.
Ajzenkot, koji je predstavljen kao "naredni premijer" pred govor koji je pred pristalicama svoje stranke Jašar (Direktno) održao u izbornoj noći, izgledao je podjednako nezainteresovan za kompromis.
- Dostojanstven lider bi podneo ostavku istog dana - kazao je Ajzenkot, misleći na Netanjahua i napad Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine.
Ajzenkot je više puta obećao da ni pod kojim okolnostima neće biti u vladi sa Netanjahuom, čak je izjavio da će podneti ostavku dan nakon što bi pristao da služi pod njim.
Bivši premijer Naftali Benet, lider stranke Bjahad (Zajedno) i Avigdor Liberman, predsednik nacionalističke stranke Jisrael bejtenu (Naš dom), takođe su isključili mogućnost ulaska u vladu koju predvodi Netanjahu.
S obzirom da je Likud u prelimarnim rezultatima vidi kao stranka sa najviše poslanika u novom sazivu Kneseta, malo je verovatno da će Netanjahu odustati od toga da prvi obavlja funkciju premijera u okviru bilo kakvog sporazuma o rotaciji na vlasti, pod pretpostavkom da uopšte pristane na takav aranžman.
To čini vladu nacionalnog jedinstva teoretski mogućom, ali politički teško ostvarivom.
Scenario 3 - Netanjahu formira vladu sa "preletačima" iz opozicije
Netanjahu bi takođe mogao da pokuša da formira vladu ubeđujući poslanike iz bloka koji se zalaže za promene da prebegnu i pridruže se njegovoj koaliciji.
Ali, pošto je prema delimičnim izbornim rezultatima i dalje daleko od 61 mesta u parlamentu, umesto da mu bude potreban jedan ili dva opoziciona poslanika koji bi "preleteli" kod njega, Netanjahu bi morao da privuče značajnu grupu prebega da bi obezbedio većinu.
To bi bio znatno teži politički poduhvat, posebno nakon kampanje u kojoj su opozicioni lideri smenu Netanjahua postavili kao glavni cilj.
Lider Likuda bi ipak mogao da zatraži od predsednika mandat za formiranje vlade kao taktički potez, čak i ako mu izgledi za formiranje održive koalicije budu i dalje mali.
Dobijanje tog mandata bi Netanjahuu dalo priliku da pregovara sa potencijalnim partnerima, ali ne bi garantovalo da može da formira vladu.
Scenario 4 - Manjinska vlada koju vodi Ajzenkot
Manjinska vlada koju vodi Ajzenkot u početku se činila mogućom nakon što su objavljeni prvi rezultati izlaznih anketa sinoć u 22 časa, kada se činilo da će blok za promene postati najveća poslanička grupa.
Prema tom scenariju, Ajzenkot je mogao da obezbedi više podrške od poslanika nego Netanjahu, potencijalno ubeđujući predsednika Hercoga da mu pruži prvu priliku da formira vladu.
Nekoliko minuta nakon što su objavljene početne projekcije, Ajzenkot je objavio da namerava da odmah počne da radi na uspostavljanju vlade, tvrdeći da je njegov blok najveći u Knesetu.
Takva vlada bi verovatno zahtevala parlamentarnu podršku arapskih stranaka, a da ih ne bi nužno uključila kao formalne koalicione partnere.
Ali Liberman, koji je isključio mogućnost upostavljanja manjinske vlade još tokom kampanje, nije u svom govoru u izbornoj noći dao nikakve naznake da preispituje taj stav.
On je takođe je odbio da odgovori da li bi sarađivao s arapskom islamističkom strankom Raam koju predvodi Mansur Abas.
Liberman je umesto toga pozvao na pobunu protiv Netanjahua, koga je opisao kao "šefa kriminalne organizacije".
Promene u rezultatima tokom noći učinile su manjinsku vladu pod vođstvom Ajzenkota još manje verovatnom, jer blok koji se zalaže za promene više ne deluje da ima dovoljno podrške da formira vladu, čak i ako bi mu se pridružili potencijalni "preletači".
Scenario 5 - Zamena Netanjahuove tehničke vlade
Druga mogućnost bi uključivala zamenu Netanjahuove privremene administracije tehničkom vladom s Ajzenkotom na čelu, što bi omogućilo opoziciji da sprovodi ograničenu zakonodavnu agendu čak i bez stabilne dugoročne koalicije.
Takav aranžman bi mogao da omogući novoj parlamentarnoj većini da zameni predsednika Kneseta Amira Ohanu, Netanjahuovog saveznika, kao i da osnuje državnu komisiju za istragu napada Hamasa 7. oktobra 2023.
Formiranje državne istražne komisije, nezavisnog tela sa širokim ovlašćenjima za pozivanje svedoka i ispitivanje ponašanja vlade, bio je glavni zahtev Netanjahuovih kritičara.
Aranžman bi takođe mogao da omogući opoziciji da sprovede druge parlamentarne mere dok pokušava da pregovara o trajnijoj vladajućoj koaliciji.
Ali i ovaj scenario je postao sve manje verovatan nakon objavljivanja delimičnih izbornih rezultata.
S obzirom na to da je Netanjahuov blok postigao bolje rezultate nego što se prvobitno očekivalo i da arapske stranke drže značajan udeo u mestima u parlamentu, opoziciji izgleda nedostaje potreban broj poslanika za sprovođenje takve tranzicije.
Za sada, projekcije ukazuju na fragmentiran Kneset u kome nijedan veći blok ne može sam da vlada, ostavljajući političku budućnost Izraela zavisnom od teških koalicionih pregovora, mogućeg poništavanja predizbornih obećanja ili još jednih izbora.
(Kurir.rs/Ynet/Preveo i priredio: N. V.)
