SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O MEĐUIZBORIMA U AMERICI: 3. novembar je veoma bitan datum za Trampa, mnogo toga je na kocki, očekuje se žestoka bitka za Kongres (FOTO)

Na izborima za američki Kongres, koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata, oko 210 miliona registrovanih birača odlučivaće o tome koliku će političku moć Donald Tramp imati tokom preostalog dela svog mandata.

Izbori na polovini mandata održavaju se svake dve godine, odnosno na polovini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata, i njima se određuje sastav Kongresa.

Ove godine bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, kao i 35 od ukupno 100 senatora. U to su uključeni i vanredni izbori na Floridi i u Ohaju, na kojima će biti popunjena mesta koja su napustili državni sekretar SAD Marko Rubio i potpredsednik Džej Di Vens.

Birači će, takođe, birati guvernere u 36 saveznih država. Članovi Predstavničkog doma predstavljaju pojedinačne kongresne izborne jedinice i imaju mandat od dve godine, dok senatori imaju šestogodišnji mandat.

Izbori na polovini mandata smatraju se i svojevrsnim referendumom o učinku aktuelnog predsednika.

Od 1946. godine, stranka predsednika SAD na ovakvim izborima u proseku je gubila 26,5 mesta u Predstavničkom domu, kao i nekoliko mesta u Senatu, navodi Tod Belt, profesor političkog menadžmenta na Univerzitetu Džordž Vašington.

Pored članova Kongresa i guvernera, građani će birati i predstavnike u zakonodavnim telima saveznih država, kao i lokalne zvaničnike.

Nadija Braun, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Džordžtaun, ističe da, iako nacionalni izbori privlače najviše pažnje, lokalna politika predstavlja nivo vlasti sa kojim većina Amerikanaca najčešće dolazi u kontakt.

Braun je dodala da će upravo lokalni predlozi i referendumi koji se nalaze na glasačkim listićima uticati na svakodnevni život građana.

Šta je na kocki u Predstavničkom domu i Senatu?

Republikanci trenutno imaju većinu u oba doma Kongresa. Gubitak većine u bilo kom od njih omogućio bi demokratama da blokiraju zakone i pokrenu istrage o radu Trampove administracije.

Demokratama su potrebna tri dodatna mesta u Predstavničkom domu i četiri u Senatu kako bi preuzeli kontrolu. Čak i ako rezultat u Senatu bude nerešen, odnosno 50 prema 50, republikanci bi zadržali kontrolu jer potpredsednik Džej Di Vens ima pravo da odluči u slučaju izjednačenog glasanja.

Tod Belt smatra da bi pobeda demokrata mogla značajno da ograniči Trampovu mogućnost sprovođenja unutrašnje političke agende.

- Ako demokrate preuzmu kontrolu nad jednim domom, svi zakoni o finansiranju koji nisu povezani sa funkcionisanjem vlade praktično će biti zaustavljeni - rekao je on za Al Džaziru.

Kako funkcionišu izbori za Predstavnički dom?

Predstavnički dom je donji dom američkog Kongresa. Ima 435 članova, od kojih svaki predstavlja jednu lokalnu izbornu jedinicu. Njihov mandat traje dve godine, zbog čega se svako mesto bira na svake dve godine.

Broj mesta koja pripadaju pojedinačnim saveznim državama određuje se prema broju stanovnika, na osnovu popisa koji se sprovodi svakih deset godina.

Kalifornija, najmnogoljudnija savezna država, ima 52 mesta, dok najmanje države, poput Vajominga i Vermonta, imaju po jedno. Za većinu u Predstavničkom domu potrebno je 218 mesta.

Republikanci trenutno kontrolišu ovaj dom sa 218 mesta, dok demokrate imaju 214. Jedan nezavisni predstavnik priklonjen je republikancima, a dva mesta su upražnjena - po jedno koje je prethodno pripadalo svakoj stranci.

Novi saziv Predstavničkog doma stupiće na dužnost 3. januara 2027. godine.

Izborne trke za Predstavnički dom koje treba pratiti

Svaka izborna jedinica bira svog predstavnika, a stranka koja osvoji 218 mesta preuzima kontrolu nad domom. Zbog toga i nekoliko tesnih pobeda u neizvesnim izbornim jedinicama može da odluči ko će imati većinu.

Belt procenjuje da bi oko 35 izbornih trka za Predstavnički dom moglo da odluči o tome koja će stranka imati većinu. On predviđa da bi demokrate mogle da osvoje oko 15 dodatnih mesta, uprkos promenama granica izbornih jedinica koje su republikancima, prema njegovoj oceni, donele prednost u još devet izbornih jedinica.

- Ljudi uglavnom glasaju za sve kandidate iste stranke, što znači da će ovo verovatno uticati i na izbore za druge funkcije - rekao je Belt.

Izborna jedinica u kojoj obe stranke imaju realne šanse za pobedu naziva se neizvesnom ili konkurentnom izbornom jedinicom. 

Kako funkcionišu izbori za Senat?

Senat je gornji dom američkog Kongresa. Ima 100 članova, po dva iz svake savezne države, bez obzira na broj stanovnika. Senatori se biraju na nivou čitave države i imaju šestogodišnji mandat, a približno trećina mesta bira se svake dve godine.

Ove godine na redovnim izborima nadmetaće se kandidati za 33 mesta, uz vanredne izbore na Floridi i u Ohaju. Na njima će biti popunjena mesta za preostale dve godine mandata koje su ranije obavljali Marko Rubio i Džej Di Vens.

Od ukupno 35 mesta za koja se glasa, republikanci trenutno drže 22, a demokrate 13. Republikanci sada imaju 53 senatora. Demokrate imaju 45, dok su dva nezavisna senatora priklonjena demokratskom bloku, koji ukupno ima 47 glasova.

Demokratama su potrebna četiri dodatna mesta kako bi došle do 51 i preuzele kontrolu nad Senatom. Republikanci mogu da zadrže većinu i sa 50 mesta jer potpredsednik Vens može da odluči u slučaju izjednačenog glasanja.

Novi saziv Senata takođe će stupiti na dužnost 3. januara 2027. godine.

Najvažnije izborne trke za Senat

Da bi osvojile većinu u Senatu, demokrate moraju da sačuvaju svih 13 mesta koja brane i da preuzmu deo mesta koja trenutno pripadaju republikancima. U Džordžiji se demokratski senator Džon Osof suočava sa republikanskim kandidatom Majkom Kolinsom.

U Mičigenu se za upražnjeno mesto bore demokrata Abdul El-Sajed i republikanac Majk Rodžers, dok se u Nju Hempširu za upražnjeno mesto nadmeću demokrata Kris Papos i republikanac Džon Sununu.

Republikanska mesta predstavljaju priliku za demokrate i u drugim saveznim državama.

U Mejnu se senatorka Suzan Kolins suočava sa demokratom Trojem Džeksonom, koji je zamenio Grejema Platnera nakon što se pobednik stranačkih izbora povukao u julu.

U Severnoj Karolini, za upražnjeno mesto bore se demokrata Roj Kuper i republikanac Majkl Votli.

Neizvesne trke očekuju se i u Ohaju, Aljasci i Ajovi, dok Teksas i Kanzas privlače sve veću pažnju demokrata koje traže dodatne mogućnosti za osvajanje većine.

Iako demokrate imaju teži put do većine u Senatu nego do kontrole Predstavničkog doma, sve veći broj neizvesnih izbornih trka povećao je njihove šanse za osvajanje gornjeg doma Kongresa, ocenjuju izborni analitičari.

Koja su ključna izborna pitanja?

Troškovi života nalaze se na vrhu liste briga američkih birača. Rast cena goriva, troškova stanovanja i zdravstvenog osiguranja sve više opterećuje kućne budžete.

Prava na reproduktivno zdravlje i dalje predstavljaju jedno od glavnih pitanja, dok će na izborima važnu ulogu imati i imigracija i stanje američke demokratije.

Rat SAD i Izraela protiv Irana, kao i ubrzani razvoj veštačke inteligencije i izgradnja centara za obradu podataka, otvorili su dodatna pitanja o bezbednosti, radnim mestima i troškovima energenata.

Ko ima pravo glasa na izborima?

Oko 210 miliona Amerikanaca registrovano je za glasanje, što predstavlja gotovo osam od deset stanovnika SAD starijih od 18 godina, prema podacima organizacije USAFacts, koja prikuplja i analizira državne podatke i nije stranački opredeljena.

Kalifornija ima najviše registrovanih birača - 23,2 miliona. Slede Teksas sa 17,4 miliona i Florida sa 13,6 miliona. Ove tri države zajedno čine oko 26 odsto svih registrovanih birača.

Najmanje registrovanih birača imaju Vajoming - 278.468, Vermont - 459.455 i Aljaska - 603.310.

Kako različite grupe planiraju da glasaju?

Istraživanje Istraživačkog centra Pju, sprovedeno od 28. septembra do 4. oktobra, pokazalo je da 44 odsto registrovanih birača podržava demokratskog kandidata u svojoj izbornoj jedinici, dok 36 odsto podržava republikanskog kandidata.

Pet odsto ispitanika podržava nekog drugog kandidata, dok 15 odsto još nije odlučilo za koga će glasati.

Muškarci su ravnomerno podeljeni - po 42 odsto podržava demokrate i republikance. Žene su naklonjenije demokratama, koje podržava 45 odsto ispitanica, u poređenju sa 31 odsto koje podržava republikance.

Izlaznost birača na američkim izborima

Manje Amerikanaca izlazi na izbore na polovini predsedničkog mandata nego na predsedničke izbore.

Od 1944. godine prosečna izlaznost na izborima na polovini mandata iznosila je oko 42 odsto, u poređenju sa 58 odsto na predsedničkim izborima.

Šta će se dogoditi ako republikanci izgube Predstavnički dom?

Predstavnički dom pod kontrolom demokrata mogao bi da blokira republikanske zakone i iskoristi svoje odbore za pokretanje istraga o Trampovoj administraciji.

Demokrate bi takođe dobile ovlašćenje da pokrenu postupak opoziva predsednika, što je u nadležnosti isključivo Predstavničkog doma.

Kontrola nad ovim domom dala bi demokratama i značajan uticaj na odluke o finansiranju vlade. Svaki zakon mora da dobije odobrenje oba doma Kongresa, tako da republikanski Senat ne bi mogao samostalno da usvaja zakone.

Belt očekuje da bi Predstavnički dom pod kontrolom demokrata doveo do novih sukoba oko federalne potrošnje, uključujući 12 godišnjih zakona neophodnih za finansiranje saveznih institucija.

To bi povećalo mogućnost novih blokada rada savezne vlade, koje nastaju kada se ne postigne dogovor o finansiranju, zbog čega mnoge državne službe i institucije privremeno obustavljaju rad.

Belt smatra i da bi Tramp mogao sve više da se okreće spoljnoj politici ukoliko naiđe na otpor u Kongresu prilikom sprovođenja unutrašnje političke agende.

- Tradicionalno, predsednici koji se suoče sa podeljenom vlašću tokom poslednje dve godine mandata gotovo isključivo se okreću spoljnoj politici. Mislim da će isto važiti i za Trampa - rekao je on.

Šta će se dogoditi ako republikanci izgube Senat?

Senat pod kontrolom demokrata mogao bi da blokira zakone i odbacuje predsedničke nominacije, uključujući imenovanja saveznih sudija, sudija Vrhovnog suda, članova kabineta i ambasadora.

Zbog toga je kontrola nad Senatom važna. Savezne sudije imaju doživotni mandat, pa njihove odluke mogu da oblikuju pravni sistem dugo nakon završetka predsedničkog mandata.

Senat je takođe zadužen za suđenje u slučaju da Predstavnički dom pokrene postupak opoziva predsednika. Za smenu predsednika sa funkcije potrebna je dvotrećinska većina u Senatu, što nijedna od dve stranke verovatno neće uspeti da obezbedi.

Da li bi pobeda u oba doma demokratama donela potpunu kontrolu?

Ne. Tramp bi i dalje ostao predsednik i imao pravo veta na zakone koje usvoji Kongres. Da bi se predsednički veto poništio, potrebna je dvotrećinska većina u oba doma.

Pravila Senata takođe zahtevaju 60 glasova za okončanje rasprave o većini zakona, iako pojedini budžetski zakoni mogu da budu usvojeni običnom većinom. Zbog toga tesna većina ne garantuje stranci da će moći da sprovede čitav svoj politički program.

Predstavnički dom pod kontrolom demokrata mogao bi da pokrene novi postupak opoziva Trampa, koji je već dva puta bio opozvan. Međutim, za njegovu smenu potrebna je dvotrećinska većina u Senatu. Belt smatra da je novi postupak opoziva malo verovatan.

- Istraga će definitivno biti, ali verovatno neće biti novog opoziva jer su demokrate to već dva puta pokušale, a republikanci su se tada okupili oko Trampa - rekao je on za Al Džaziru.

Kada će biti poznati rezultati?

Prvi rezultati počeće da pristižu nakon zatvaranja prvih biračkih mesta, u 18 časova po istočnoameričkom vremenu, odnosno u 23 časa po srednjoevropskom vremenu, 3. novembra.

Ipak, za pojedine neizvesne izborne trke moglo bi da bude potrebno i nekoliko dana da se utvrdi pobednik.

Rezultati tokom izborne noći biće preliminarni. Konačni rezultati mogu da budu poznati tek nakon nekoliko dana, a ponekad i nedelja, jer zvaničnici moraju da prebroje glasove pristigle poštom, privremene glasačke listiće i ostale glasove koji još nisu obrađeni, pre nego što potvrde rezultate. Brzina brojanja razlikuje se od države do države.

- U nekim državama to može da potraje nedelju dana ili čak duže - rekao je Belt.

U pojedinim slučajevima izbori bi mogli da budu produženi. U Džordžiji će, na primer, biti održan drugi krug 1. decembra ukoliko nijedan kandidat za Senat ne osvoji većinu glasova. Belt je upozorio da bi prvi rezultati mogli da pruže pogrešnu sliku o konačnom ishodu.

Pošto su republikanci istorijski manje skloni glasanju poštom nego demokrate, u pojedinim državama bi prvi rezultati mogli da pokažu prednost republikanskih kandidata, koja bi se kasnije smanjila ili čak preokrenula nakon prebrojavanja preostalih glasova.

Ova pojava poznata je kao "crvena fatamorgana" (red mirage). U državama u kojima se glasovi pristigli poštom broje prvi, može se dogoditi suprotna situacija.

Kašnjenje u prebrojavanju glasova ili promena kandidata koji je u vođstvu sami po sebi ne predstavljaju dokaz izborne prevare.

Izbori će odlučiti ko će donositi zakone, nadzirati rad administracije i kontrolisati federalnu potrošnju, čime će biti određen odnos političkih snaga tokom ostatka Trampovog predsedničkog mandata.

(Kurir.rs/Al Jazeera/Preneo: V.M.)