UKRAO 100.000 BITKOINA, PA PROŠAO KROZ PAKAO! Najpoznatiji haker upozorio na opasnost od veštačke inteligencije: Za nekoliko meseci ovo će moći klinac u podrumu

Bivši haker Ilija Lihtenštajn, koji je učestvovao u jednoj od najvećih krađa kriptovaluta u istoriji, upozorio je da bi veštačka inteligencija uskoro mogla da omogući izvođenje složenih hakerskih napada i ljudima koji nemaju veliko tehničko znanje. U razgovoru za CNN analizirao je nedavni napad na Binance, u kojem je ukradeno više od šest milijardi dolara.

„Traže najslabiju kariku“

Ilija Lihtenštajn smatra da poznate okolnosti napada na Binance odgovaraju metodama koje se povezuju sa severnokorejskim hakerima. Istražitelji sumnjaju da su napadači pristup sistemu dobili preko kompromitovanog računara zaposlenog.

„Oni po pravilu ciljaju najslabiju kariku. Neće napasti samu stranicu Binance.com jer je tamo zaštita izuzetno jaka. Umesto toga, traže zaposlenog koji je podložan fišing prevarama i koga mogu da navedu da preuzme virus“, objasnio je.

Ilija Lihtenštajn upozorava da napadači često ne pokušavaju direktno da probiju najbolje zaštićene delove sistema. Umesto toga, traže zaposlene koje mogu da prevare kako bi im omogućili pristup unutrašnjoj mreži.

„Nije dovoljno da obezbedite samo glavna vrata, morate da obezbedite sve ulaze, i vrata i prozore“, poručio je.

Istražitelji vode trku s vremenom

Prema Iliji Lihtenštajnu, prvih nekoliko dana nakon krađe izuzetno je važno za praćenje ukradenih kriptovaluta. Napadači nastoje da što pre prebace sredstva na različite adrese i tako otežaju povezivanje transakcija.

„Možda ste čuli da u istragama ubistava imate najviše izgleda tokom prvih 48 sati. Slično je i sa kriptovalutama“, rekao je.

Upozorio je da se ukradena sredstva već premeštaju između brojnih digitalnih novčanika. Pritom se velike količine kriptovaluta razdvajaju na manje iznose, a zatim ponovo spajaju ili pretvaraju u druge tokene.

„Sve se odvija neverovatno brzo jer te operacije mogu da obavljaju agenti veštačke inteligencije. Ovo je prava trka s vremenom. Istražitelji moraju da uđu u trag novcu pre nego što praćenje postane eksponencijalno teže“, objasnio je.

Zašto je ukradeni novac teško iskoristiti?

Ilija Lihtenštajn kaže da sama krađa kriptovaluta nije nužno najteži deo takve operacije. Problem za napadače nastaje kada pokušaju da prikriju poreklo ukradenih sredstava i pretvore ih u novac koji mogu da koriste.

„Svi prate te kriptovalute i morate veoma brzo da ih operete pre nego što vas uhvate“, istakao je.

Budući da se transakcije bitkoinom beleže na javno dostupnom blokčejnu, istražitelji mogu da prate kretanje sredstava između digitalnih novčanika. To otežava posao kriminalnim grupama, posebno kada je reč o krađama velikih iznosa.

„Sve se nalazi na blokčejnu koji je javno dostupan. Svako može da ga istražuje, a danas postoje veoma sofisticirani alati za analizu blokčejna“, rekao je Ilija Lihtenštajn.

Dodatni problem za napadače predstavljaju izdavaoci pojedinih kriptovaluta, poput kompanije Tether, koji mogu da zamrznu određene tokene. Tako deo ukradenog novca može da bude blokiran pre nego što napadači uspeju da ga iskoriste.

„Oni poseduju imovinu koju ne mogu lako da iskoriste. Moraju da budu brži od svih kako bi taj novac zamenili za legalan ili ga pomešali sa tolikom količinom drugog novca da više ne može da se prepozna šta je ukradeno. To je za njih veoma teška situacija“, objasnio je.

Nekada je raspolagao sa više od 100.000 ukradenih bitkoina

Ilija Lihtenštajn je tokom razgovora opisao i sopstveno iskustvo sa velikom količinom ukradenih kriptovaluta. U jednom trenutku raspolagao je sa više od 100.000 bitkoina, zbog čega je morao da vodi računa o mogućnosti praćenja njihovih transakcija.

„Znam da je teško poverovati, ali novac mi nije bio glavni motiv. Uvek me je više zanimao tehnički izazov, pa nisam mnogo trošio“, rekao je, dodajući da se to može videti i iz sudskih spisa.

Prema njegovim rečima, činjenica da nije pokušavao brzo da unovči velike količine ukradenih kriptovaluta olakšala mu je prikrivanje aktivnosti. Objasnio je da je koristio više naloga na različitim platformama, uključujući naloge otvorene preko posrednika i pod lažnim identitetima.

Kako je pokušavao da prikrije tragove?

Ilija Lihtenštajn je opisao metodu poznatu kao „chain hopping“, odnosno prebacivanje sredstava između različitih blokčejn mreža. Reč je o postupku kojim se pokušava da se oteža praćenje porekla kriptovaluta.

„Zatim sam to strukturirao u male depozite kako bi novac postepeno pristizao i menjao ga za druge kriptovalute. To se zove 'chain hopping' ili prebacivanje sa jednog lanca na drugi“, objasnio je.

Prema njegovom opisu, pretvaranje jedne kriptovalute u drugu stvara dodatne poteškoće istražiteljima jer moraju da povežu transakcije koje se odvijaju na različitim mrežama.

„Sve transakcije mogu da se prate na jednom blokčejnu, ali ako ih prebacite na drugi, taj trag se prekida. Na primer, ako imam eterijum i zamenim ga za bitkoin, to postaje zaseban trag i istražitelji možda neće moći da povežu te dve transakcije“, rekao je.

Dodao je da se raspodelom novca na brojne manje transakcije i korišćenjem različitih identiteta pokušava da se izbegne aktiviranje sistema za otkrivanje pranja novca. Smatra da veštačka inteligencija danas može znatno da ubrza takve postupke.

„Ono što je danas jedinstveno, uzbudljivo i zastrašujuće jeste to što smo u eri veštačke inteligencije. Sada sve to može da se automatizuje neverovatnom, mašinskom brzinom“, upozorio je.

„Zločin se ne isplati“

Na pitanje kako se osećao dok je raspolagao ogromnim iznosima ukradenih kriptovaluta koje nije mogao slobodno da koristi, Ilija Lihtenštajn je odgovorio da je to bilo izrazito stresno iskustvo.

„Užasno. Zastrašujuće je i nikome to ne bih preporučio“, rekao je.

Danas tvrdi da se kriminal ne isplati, bez obzira na moguću finansijsku korist. Kao jedan od razloga naveo je činjenicu da digitalni tragovi ostaju zabeleženi i da istražitelji mogu da ih analiziraju godinama nakon počinjenog krivičnog dela.

„Čak i ako deluje privlačno, nije vredno stresa i štete koju može da nanese vašem životu, kao ni dugoročnih posledica“, poručio je.

„Kada se nešto jednom nađe na blokčejnu, tamo ostaje zauvek. Neko može da se vrati godinama kasnije sa boljom tehnologijom, jer tehnologija stalno napreduje, i da vam uđe u trag. Uhvatiće vas, to se obično i dogodi“, dodao je.

Veštačka inteligencija mogla bi da promeni način hakovanja

Ilija Lihtenštajn smatra da najveća trenutna pretnja bezbednosti kriptovaluta nije kvantno računarstvo, već sve napredniji sistemi veštačke inteligencije. Na pitanje da li veštačka inteligencija predstavlja egzistencijalnu pretnju bezbednosti kriptovaluta, odgovorio je potvrdno.

„Apsolutno, bez ikakve sumnje“, rekao je.

Objasnio je da su se mogućnosti veštačke inteligencije u oblasti sajber bezbednosti znatno povećale tokom protekle godine. Posebno je pomenuo napredne modele kompanija OpenAI i Anthropic.

„Čak i tokom protekle godine, bezbednosne sposobnosti modela strahovito su porasle. Trenutno postoje vrhunski modeli kompanija kao što su OpenAI i Anthropic koji su sposobni za veoma napredno hakovanje“, rekao je Ilija Lihtenštajn.

Upozorio na modele dostupne svima

Prema njegovim rečima, najnapredniji komercijalni sistemi veštačke inteligencije imaju zaštitne mehanizme koji ograničavaju zloupotrebu. Međutim, upozorava da se razvijaju i modeli otvorenog koda koje je moguće samostalno preuzeti i koristiti.

„Ipak, postoje i modeli otvorenog koda koji dolaze iz zemalja poput Kine. Oni još nisu toliko napredni u hakovanju, ali verovatno zaostaju samo tri do šest meseci“, rekao je.

Ilija Lihtenštajn smatra da bi za nekoliko meseci mogli da postoje javno dostupni modeli veštačke inteligencije sposobni za izvođenje složenijih napada od onih koje danas sprovode najveštiji hakeri. Reč je o njegovoj proceni, a ne o potvrđenom razvoju tehnologije.

„Mislim da je to potencijalno veoma opasno. Trenutno je takva tehnologija možda u rukama državnih hakera, poput onih iz Severne Koreje, ali za nekoliko meseci ista ta tehnologija mogla bi da bude u rukama nekog klinca kome je dosadno u podrumu“, zaključio je Ilija Lihtenštajn.

Kurir.rs/Index.hr