"NE MOŽETE DA OPSTANETE KAO JEDINICA, A DA NEMATE VEZE SA DRŽAVOM!" Gosti emisije "Puls Srbije vikend" o spornim objektima pod upravom Azova
- Gosti emisije govorili su o navodnim pritvorskim objektima i komorama za mučenje u Kijevu, koje povezuju sa Nacionalnom gardom i Azovom.
- Sagovornici tvrde da slučaj pokazuje rastuće nezadovoljstvo, politički teror i sve dublje unutrašnje podele u Ukrajini.
- Đurić je ocenio da Azov ima problematične veze sa neonacizmom i da država mora da se obračuna sa takvim formacijama.
Dok na frontu bukti iscrpljujući rat protiv Rusije, Kijevom je odjeknula jeziva vest koja preti da izazove unutrašnji slom ukrajinskog društva. Otkriće nezvaničnog pritvora i navodne komore za mučenje u predgrađu prestonice, pod kontrolom pripadnika Nacionalne garde i struktura povezanih sa brigadom "Azov", izvelo je gnevne građane na ulice. Scene suzavca, razbijanja ograda i otvorenih fizičkih sukoba rodbine regruta i civila sa naoružanim formacijama ogolile su sav bes nakupljen zbog prisilne mobilizacije i ponašanja paravojnih elita.
Da li svedočimo početku pucanja Ukrajine po unutrašnjim šavovima i otvaranju drugog fronta - onog građanskog i ko u Kijevu zaista drži kontrolu nad oružjem i silom: državne institucije ili radikalizovane formacije, na ova pitanja za emisiju "Puls Srbije vikend" koju vodi Kruna Una Mitrović govorili su prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik i spoljnopolitički analitičar, Ljubomir Đurić, geopolitički analitičar, Perko Matović, pomoćnik predsednika Srpsko-ruskog istorijskog društva i prof. dr Nikola Vujinović, stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost.
Političke tenzije u Ukrajini sve više dolaze do izražaja, dok vlast i provladini mediji deo nezadovoljstva građana pripisuju ruskom uticaju i hibridnim provokacijama. Na pitanje da li se talas društvenog bunta može objasniti isključivo propagandom ili su unutrašnji problemi i nezadovoljstvo dostigli tačku koju vlast više ne može da kontroliše odgovorio je Vujinović:
- Pa i ne. Ja mislim da je, pre svega, izvor u istini o ovome. Dakle, i gospodin Budanov, kao šef kabineta predsednika Zelenskog, utvrdio je da širom Ukrajine postoji oko stotinu takvih mesta. Videli smo i juče da su u Odesi rođaci takođe upali u jedan takav objekat. Mislim, sigurno je da Rusi ne liju suze zbog onoga što se dešava. To ide u prilog njihovoj ideji i cilju u ratu. S druge strane, činjenica je da, očigledno, ukrajinska služba bezbednosti vodi te zatvore i da je kao instrument postavila neonacističke grupacije koje na neki način žele da prinude građane da se odazivaju na ovaj suludi rat. Pazite, vi ste na početku pomenuli tezu o građanskom ratu. Ovaj rat je od početka građanski rat. Od 2014. godine traje sukob između pripadnika istog naroda, ali gospodin Zelenski je sa svojom elitom to zaista eskalirao.
Politički teror i sve veće nezadovoljstvo u Ukrajini
On je ocenio da slučaj četrnaestogodišnjeg dečaka ukazuje na ozbiljne probleme u ukrajinskim institucijama, tvrdeći da se politički neistomišljenici i pojedine verske zajednice suočavaju sa pritiscima, dok nasilje postaje sve izraženije.
- Ovo je samo jedan u nizu slučajeva političkog terora nad političkim neistomišljenicima. Znamo da su politički protivnici ili proterani ili se nalaze u zatvorima. Koliko je atentata izvršeno širom Evrope na one koji se ne slažu sa gospodinom Zelenskim? Vidimo i koliko je sveštenika Ukrajinske pravoslavne crkve, odnosno kanonske pravoslavne crkve, takođe u zatvorima. Tako da se čini da se polako približavamo tački ključanja, a ovo je samo još jedno podizanje temperature. Dosije, odnosno video koji ste prikazali sa četrnaestogodišnjim dečakom, za koga niko ne zna iz kog razloga se tamo nalazio, očigledno da bi izvršio pritisak na nekoga ko je trebalo da da novac ili nešto slično, govori nam da su zaista nestala sva pravila. Pojedine elite su, da bi opstale na vlasti i zaštitile svoje interese, spremne na nasilje koje nam je nekada bilo nezamislivo - kaže on.
Sukobi između građana i bezbednosnih snaga u Ukrajini sve su intenzivniji, a scene jurišanja na kapije, upotrebe suzavca i pucnjeva upozorenja ukazuju na rastuće nezadovoljstvo i napetost na ulicama. U takvim okolnostima postavlja se pitanje koliko je još tanka granica između protesta porodica koje traže odgovore i potpunog izbijanja kontrole iz ruku nadležnih. Ovu temu detaljnije za Kurir TV analizirao je Matović:
- Pa, vi ste na početku pitali da li ovo rade institucije ili radikalizovane formacije. Ja smatram da su institucije države Ukrajine, takozvane, zapravo radikalizovane formacije.Volodimir Zelenski već duže vreme sprovodi neonacističku politiku. Neonacistička organizacija Azov, koja je bila na takozvanoj "watch listi" Mosada, kao i zapadnih obaveštajnih struktura, da bi se spasila, ubačena je kao regularna formacija Nacionalne garde predsednika Ukrajine. To je najskandaloznija stvar koja se dogodila tokom svega ovoga. Ako govorimo o tome da je ovo mogla da bude hibridna operacija Rusije, onda za Rusiju uopšte ne brinem, pošto su ovu stvar obelodanili prozapadni mediji. Ako Rusija ima uticaj na britanski "Telegraf", CNN i ostale medije, onda ne treba uopšte da vodimo bilo kakvu debatu, već samo da sačekamo taj neverovatni svetski trijumf Rusije.
- Očigledno je da je ovo bilo plod korupcije, neonacizma i svega onoga na šta smo upozoravali da se dešava u Ukrajini. U svakom slučaju, ovo nije nova vest, jer o tome govorimo već neko vreme. Ono što ovakve situacije čini šokantnim jeste nemogućnost praćenja glavnih ruskih medija u Evropi. Moramo da napomenemo da je ona nesrećna žena, koja je inače heroj i koju treba slaviti, uhapšena i stavljena na stub srama, kao da nije normalna. Predstavljaju je kao da je ona za nešto kriva, a sudi joj se za veleizdaju. I čoveku koji je vozio ambulantni kamion takođe se sudi za veleizdaju. Njima se sudi zato što su pokušali... Ona je klečala pred policijskim, takozvanim nacističkim formacijama ukrajinske države. Oni koji rukovode takozvanim Desnim sektorom, Azovom i Organizacijom ukrajinskih nacionalista jesu banderisti i upravo su oni formirali način na koji će izgledati politika Ukrajine. To je potpuno jasno, svi to znaju, samo se pretvaraju da nije tako - objasnio je Matović.
Kako je voditeljka istakla, otkriće objekta u kijevskom predgrađu Petropavlovska Borščahovka otvorilo je brojna pitanja o postupanju ukrajinskih bezbednosnih struktura prema građanima, ali i o stanju u vojsci koja se već duže vreme suočava sa nedostatkom ljudstva. Na pitanje da li je reč o izolovanom incidentu ili o pojavi koja ukazuje na dublje, sistemske probleme, za Kurir TV govorio je Petrović:
- Teško je konkretno reći šta se dogodilo u tom slučaju, ali mogu da ukažem na neke stvari koje su uočljive. Ukrajina nikada nije postojala kao nezavisna država, već su je boljševici formirali, u početku od dve regije, od kojih jedna nema veze sa Malorusijom - reč je o Novorusiji. Dakle, čitav taj prostor uz more pripadao je Malorusiji, a posle Drugog svetskog rata dodata je i Galicija. U te tri regije postojao je parlamentarizam i u tom sistemu su se od 1992. do 2014. godine faktički smenjivale dve stranke. Dve su bile prozapadnog identiteta: jedna umerenija, koja je bila za Evropsku uniju i mnogo brojnija, predvođena Julijom Timošenko, i druga, koju je predvodio Viktor Juščenko, bivši guverner Narodne banke Ukrajine, oženjen Amerikankom i funkcionerkom Stejt departmenta, gospođom Čumačenko.
- Juščenko je jedini naginjao tom krilu, a njegova stranka zvala se "Naša Ukrajina - Narodna samoodbrana." Ona je direktno vukla korene iz tog pokreta, ali je reč bila o grupaciji koja je imala svega nekoliko procenata podrške. Tek posle velike pobede proruskih grupacija 2010. godine formirana je lokalna organizacija na čijem je čelu bio Oleg Tjagnibok, lekar i neonacista. Oni su osvojili vlast samo na lokalnom nivou, odnosno nisu mogli da pređu cenzus. Zašto ovo navodim? Zato što je sve to novijeg datuma i nije postojalo u višestranačkoj Ukrajini. Podsetiću da je, kada je naša zemlja bombardovana 1999. godine, u drugi krug predsedničkih izbora u Ukrajini otišao proruski orijentisani Leonid Kučma, koji je pobedio Leonida Kravčuka, dok je njegov protivkandidat bio lider neokomunista, izrazito proruski orijentisani Petro Simonenko - ispričao je Petrović.
Azov i sporne veze sa neonacističkom ideologijom
Đurić je ukazao na problematične veze Azova sa neonacističkom ideologijom i podsetio na američku zabranu korišćenja zapadnog naoružanja toj jedinici, uz ocenu da država mora da se obračuna sa ekstremističkim formacijama.
- Azov svakako ima prilično problematične veze sa neonacističkom ideologijom, simbolima i svime onim što je moglo da se vidi mnogo pre rata, još 2022. godine. S druge strane, da budemo fer, potpuno je logično da postoje ekstremne formacije u državi koja je u sukobu. Na državi je da se sa takvim pojavama obračuna. Azov je imao i zabranu korišćenja zapadnog naoružanja koje je stizalo u Ukrajinu, mislim do juna ili jula 2024. godine, upravo zbog toga. Sjedinjene Američke Države donosile su čak i zakone kojima je izričito zabranjeno da Azov koristi to naoružanje - rekao je Đurić.
- Nakon toga usledila je reforma svega toga. Sada je na svakome da proceni koliko veruje u tu reformu. To je, jednostavno, subjektivna stvar. Ono što jeste problematično u svemu ovome, naročito kada govorimo o zatvorima, kampovima, kako god da ih nazovemo, jeste to što se ne zna ko njima upravlja. Oni zvanično nisu deo ukrajinske države, već su pod upravom Azova. Da li postoje veze sa ukrajinskom državom? Bilo bi naivno reći da ih nema. Jednostavno, ne možete da opstanete kao jedinica, a da nemate nikakve veze sa državom, posebno kada raspolažete svim onim čime oni raspolažu. Tako da sasvim sigurno postoji određena sprega. To bi trebalo sprečiti - za Kurir televiziju, zaključio je Đurić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
