OGROMNI TALASI MOGLI BI DA POGODE SAD ZA SAMO DEVET SATI! Naučnici upozoravaju na katastrofu nezamislivih razmera, preti megacunami!

Hiljadama kilometara od američke obale nalazi se vulkan čije bi urušavanje moglo da pokrene ogroman talas i izazove katastrofu sa druge strane Atlantika. Prema pojedinim naučnim modelima, megacunami bi do Floride mogao da stigne za samo devet sati, ostavljajući stanovnicima veoma malo vremena za evakuaciju.

Istraživanja su pokazala da se ogromna stenska masa polako pomera prema moru, otprilike jedan do dva centimetra godišnje.

Vulkanolog Bil Makgvajer, koji je proučavao njegovu stabilnost, upozorava da bi taj deo padine jednog dana mogao da se uruši u severni Atlantik i pokrene megacunami.

Nije poznato kada bi to moglo da se dogodi. Moguće je da prođu vekovi ili čak milenijumi, piše BBC.

Ogromni talasi mogli bi da stignu do Floride za devet sati

Prema jednom modelu, u najgorem scenariju urušavanje bi izazvalo početni vodeni talas visok gotovo kilometar.

Nakon urušavanja nastali bi talasi visoki nekoliko stotina metara, koji bi pogodili La Palmu i susedna ostrva.

Talasi visoki oko 20 metara mogli bi da stignu do Floride za samo devet sati.

Druge procene predviđaju da bi talasi na istočnoj obali SAD bili upola niži, ali i dalje dovoljno snažni da izazovu velika razaranja i brojne žrtve.

Naučnici se ne slažu oko toga koliko bi takav cunami bio razoran nakon prelaska Atlantika, ali upozoravaju da mogućnost katastrofe ne treba zanemariti.

Opasnost ne predstavljaju samo vulkani koji eruptiraju. Ogromne stenske mase mogu da se odlome od obalnih i ostrvskih vulkana i uruše u more, potiskujući pritom ogromne količine vode.

Takav proces naziva se bočno urušavanje vulkana.

Vulkanski cunamiji posebno su opasni jer talasi dolaze u kraćim razmacima nego oni izazvani podmorskim zemljotresima.

Osim toga, mogu da se kreću velikim brzinama, pa stanovnicima ostavljaju veoma malo vremena za bekstvo.

Jedan od najpoznatijih primera dogodio se 1883. godine, kada je erupcija vulkana Krakatau između Jave i Sumatre izazvala talase više od 45 metara.

U katastrofi je poginulo najmanje 30.000 ljudi.

Slična tragedija dogodila se i 2018. godine, kada se polovina vulkana Anak Krakatau, koji je nastao na ostacima prvobitnog Krakataua, urušila u more.

Talasi su se širili brzinom većom od 100 kilometara na sat, a za manje od pola sata pogodili su priobalna naselja.

Uništene su hiljade domova, poginulo je više od 400 ljudi, a gotovo 15.000 je povređeno.

Među ostalim zabeleženim katastrofama ističe se urušavanje vulkana Unzen u Japanu 1792. godine.

Klizište je izazvalo talas visok 30 metara, a nakon što se cunami odbio od suprotne strane zaliva i vratio prema obali, poginulo je ukupno oko 15.000 ljudi.

To je i danas najveća vulkanska katastrofa u istoriji Japana.

Godine 1888. više od polovine vulkanskog konusa na ostrvu Riter kod Papue Nove Gvineje urušilo se u more.

Nastali cunami izazvao je talase visoke do 20 metara, uništio sela i odneo najmanje 1.500 života.

Opasnost od megacunamija ne odnosi se samo na istočnu obalu SAD.

Velika urušavanja havajskih vulkana takođe bi mogla da izazovu razorne talase koji bi pogodili zapadnu obalu zemlje.

Simulacije urušavanja poznatog kao klizište Nu'uanu pokazale su da bi talasi visoki od 60 do 70 metara mogli da pogode Kaliforniju, i to samo pet sati nakon nastanka.

Reč je o drevnom klizištu širokom oko 230 kilometara, čija se zapremina procenjuje na približno 3.000 kubnih kilometara.

Naučnici upozoravaju da će se slične katastrofe ponavljati

Tragovi drevnih megacunamija pronađeni su i na Kanarskim ostrvima i Zelenortskim ostrvima.

Neke naslage nalaze se gotovo 300 metara iznad današnjeg nivoa mora, što ukazuje na to koliko su ogromni talasi mogli da budu.

Prema procenama, velika urušavanja vulkanskih ostrva koja mogu da izazovu talase visoke najmanje 100 metara događaju se u proseku svakih 10.000 godina, a možda i češće.

Poslednje takvo urušavanje dogodilo se pre otprilike 5.000 godina na ostrvu Reunion u Indijskom okeanu.

Naučnici danas mogu da nadziru vulkane pomoću satelita i uređaja na tlu, a u mnogim slučajevima moguće je upozoriti na opasnost nekoliko nedelja unapred.

Problem je što se većina od nekoliko stotina aktivnih ostrvskih i obalnih vulkana nalazi u zemljama u kojima se ne sprovodi nadzor.

Erupcija vulkana Hunga Tonga 2022. godine pokazala je koliko opasnost može da bude nepredvidiva.

Snažna eksplozija iznenadila je naučnike i izazvala cunami u kojem su poginule četiri osobe.

Naučnici upozoravaju da je samo pitanje gde i kada će se dogoditi sledeći vulkanski cunami.

Ne može se pouzdano predvideti njegova lokacija ni razmere, ali takve katastrofe će se ponavljati.

(Kurir.rs/vecernji.hr)