AFERA KOJA TRESE SILICIJUMSKU DOLINU Ljubavnica kralja čipova radila za Peking?! "Nvidia" u centru brutalne afere, u igri milijarde dolara!
- Nvidia je pod lupom američkih službi zbog sumnji u curenje poverljivih podataka i zaobilaženje embarga na izvoz čipova ka Kini.
- U centru priče je kineska preduzetnica Alis Huang, dok se istražuje i poreklo Nvidijine opreme koja je isplivala u Maleziji.
- Sagovornici ocenjuju da je reč o širem tehnološkom i obaveštajnom ratu SAD i Kine, u kojem su čipovi postali strateško oružje.
Dok Vašington paralelno istražuje i poreklo neupakovane opreme "Nvidije" koja je misteriozno isplivala u Maleziji, postavlja se suštinsko pitanje: svedočimo li novom hladnom ratu u kom su čipovi i podaci postali ubojitiji od klasičnog naoružanja? O ovoj temi u emisiji "Usijanje" govorili su Slobodan Brkić, IT konsultant FBI, Ljuban Karan, penzionisani oficir KOS-a, i novinar Dragan Vujičić.
Greška Vašingtona i tihi uspon Pekinga
Zapadne procene kineskog tehnološkog potencijala dugo su bile opterećene potcenjivanjem, što je Kini omogućilo da u tišini izgradi strategiju za decenije koje dolaze, ocenjuju stručnjaci. Osvrćući se na istorijat ovog rivalstva, Brkić je istakao da je Vašington napravio ključnu grešku oslanjajući se isključivo na demonstraciju sopstvene sile.
- Sjedinjene Američke Države su prilično kasno počele da štite sopstvene podatke i tehnologiju od Narodne Republike Kine. Najveća greška u geopolitici jeste potcenjivanje suparnika. SAD i Kina nisu nužno neprijatelji - oni u mnogim oblastima sarađuju, ali jesu strateški takmaci. Decenijama unazad mnogi su na Zapadu potcenjivali kineski razvoj, dok su SAD otvoreno demonstrirale svoju dominaciju. S druge strane, Peking je godinama nastupao tiho i diskretno, gradeći planove ne za trogodišnje mandate, već za pola veka ili vek unapred.
Govoreći o tome zašto je baš "Nvidia" centralna tačka ovog sukoba i zbog čega njen značaj prevazilazi granice obične korporacije, Brkić je ukazao na geopolitičku težinu čipova i zavisnost od tajvanskih pogona.
- Kompanije poput 'Nvidije' danas su kičma globalne IT infrastrukture. One ne proizvode samo grafičke procesore već ključne čipove bez kojih savremeni svet ne može da funkcioniše. Borba SAD da spreče curenje kritičnih podataka i tehnologije ka Kini potpuno je razumljiva: u 21. veku, onaj ko kontroliše informacije i naprednu tehnologiju kontroliše i globalnu prednost. Zamislite scenario u kojem se slični bezbednosni propusti dogode 'Majkrosoftu' ili drugim gigantima, posebno u kontekstu proizvodnih kapaciteta na Tajvanu. Ukoliko Kina ovlada tim resursima i preuzme tehnološko vođstvo, ravnoteža moći se nepovratno menja. Sasvim je prirodno da obe strane danas vode bespoštednu trku za stratešku dominaciju.
Mit o potpunoj blokadi i ekonomska realnost
Uprkos sankcijama koje je Bajdenova administracija uvela na izvoz najsavremenije tehnologije, pronalazak "Nvidijinih" komponenti u Maleziji otvorio je pitanje efikasnosti takvih zabrana. Novinar Dragan Vujičić smatra da je priča o uspešnoj blokadi samo medijski konstrukt, podsećajući na realno stanje na terenu.
- Ovo pitanje je znatno kompleksnije nego što se na prvi pogled čini. Pogledajte samo podatak da je ogroman udeo elektronike u ključnim granama ruske vojne industrije zapravo američkog porekla - to jasno govori koliko je priča duboka. Narativ koji se plasira, kako je Bajden navodno nešto sprečio, jednostavno ne odgovara stvarnosti.
Analizirajući položaj prvog čoveka kompanije Džensena Huanga i njegovu težinu na globalnoj sceni, Vujičić je naglasio da je prekid saradnje dve sile praktično nemoguć bez katastrofalnih ekonomskih posledica.
- Moramo razumeti šta predstavlja Nvidia: to je kompanija vredna pet biliona dolara, najveća u istoriji. Njen čelnik, Džensen Huang, ima ogroman geopolitički značaj - reč je o čoveku koji sedi sa najvećim svetskim liderima, i sa Trampom i sa kineskim predsednikom. Činjenica je sledeća: Sjedinjene Američke Države ne mogu da opstanu bez Kine i bez globalne međuzavisnosti - poručio je Vujičić.
Zašto je uzbuna podignuta pre završetka istrage?
Pojam "medena zamka" decenijama označava operacije u kojima se emotivni ili intimni odnosi koriste za regrutaciju i izvlačenje tajni. Penzionisani oficir KOS-a Ljuban Karan uveren je da kineski bezbednosni aparat ovakve prilike ne prepušta slučaju, već ih pažljivo priprema.
- Bilo bi mi zaista čudno da ovde nije reč o špijunaži i ozbiljnoj obaveštajnoj operaciji. Za razliku od većine svetskih službi koje prioritet daju vojnoj i klasičnoj geostrateškoj komponenti, kineski obaveštajni aparat u sam vrh stavlja industrijsku špijunažu i ekonomski interes. Kina je godinama usavršavala metode preuzimanja patenata i tehnoloških inovacija, pa je prosto nemoguće da ovakvu priliku propuste - zapravo, uveren sam da su je sami i osmislili.
Objašnjavajući zašto su američki bezbednjaci odlučili da sa detaljima izađu u javnost pre nego što su formalno prikupljeni svi dokazi, Karan povlači paralelu sa vanrednim bezbednosnim krizama.
- Kada zvaničnici daju uzdržana saopštenja u kojima tvrde da nema čvrstih dokaza, iako postoje fotografije i veze, javnost može pomisliti da se ništa ne dešava. Međutim, to je uobičajena operativna praksa. Pravo pitanje jeste: zašto se uopšte izlazilo u javnost pre nego što je istraga formalno privedena kraju? Zato što je tehnologija o kojoj je reč - a koja donosi ključnu prednost u globalnoj ekonomskoj trci između SAD i Kine - od tako vitalnog značaja da se tretira poput terorizma.
Karan naglašava da u situacijama kada preti curenje strateški presudnog znanja važi pravilo „sečenja kanala“ u korenu, bez obzira na fazu u kojoj se istraga nalazi.
- Službe postupaju ovako samo u vanrednim okolnostima: kada postoji neposredna opasnost od terorističkog napada, ne čeka se identifikacija svakog pomagača u mreži, već se odmah preseca kanal i obaveštava javnost. Izlazak u medije u ovom slučaju imao je isključivo cilj da se operacija momentalno zaustavi i spreči transfer kritične tehnologije ka Pekingu. Sve ostalo utvrđivaće se naknadno.
Bivši vojni obaveštajac dodaje da je cilj ovakvih operacija daleko dublji od same krađe jednog nacrta ili mikroprocesora, ukazujući na širi krug ljudi uključenih u priču.
- Pored toga, u vezu sa ovim slučajem dovode se visoke američke ličnosti, što priči daje sasvim novu dimenziju. Ne radi se samo o gotovom čipu, već o daljim istraživanjima. Zadatak vrhunskog agenta nije samo da ukrade postojeći proizvod, već da ostane infiltriran, prati razvoj novih projekata, a po potrebi i unese sabotažu usmeravajući dalja istraživanja u pogrešnom pravcu - poručio je Karan.
Zvanične reakcije i skretanje pažnje javnosti
Iako je Peking promptno odbacio sve optužbe kao zlonamerne konstrukcije, priznanje samog Huanga da je veza postojala unelo je dodatnu zabunu u javnosti. Komentarišući diplomatske odgovore, Brkić ocenjuje da je takav epilog bio jedino što se moglo očekivati.
- Sve je moguće ako se ključni akteri tako dogovore. Reakcija Pekinga je potpuno očekivana - naravno da će odbaciti sve optužbe i reći da je reč o klevetama. Niko i ne očekuje da zvanično priznaju: 'Da, ona je naša špijunka.' Sa druge strane, gospodin Huang je barem pokazao dozu iskrenosti time što je javno priznao ljubavnu vezu, što u celom ovom haosu ima određenu težinu.
Ipak, IT konsultant upozorava da javno plasiranje obaveštajnih procena često služi kao paravan za neke druge, znatno važnije procese koji se vode daleko od očiju javnosti.
- Međutim, u ovakvim situacijama najopasnije je oslanjati se na nagađanja. Kada obaveštajne službe naglo izađu sa određenim procenama, pravo pitanje često nije da li je sve to stoprocentno tačno, već šta se to krupnije dešava u pozadini dok se pažnja javnosti ciljano skreće na ovakve afere.
Mehanizam dezinformacija u digitalnom dobu
Složenost savremenih komunikacija omogućava da se granica između realne pretnje i medijskog spina potpuno izbriše. Zaključujući raspravu, Brkić je objasnio tehnologiju kojom se kreiraju narativi u globalno premreženom društvu
- Dodatni problem stvara činjenica da živimo u tehnološki umreženom i globalizovanom svetu. Glavna mana te povezanosti jeste plodno tlo za plasiranje dezinformacija i poluistina. Recept je uvek isti: uzmete dvadeset odsto nepobitnih činjenica, a na njih nadogradite osamdeset odsto manipulacija i ciljanih konstrukcija kojima usmeravate javno mnjenje. U današnjem informacionom prostoru napraviti takvu vrstu haosa postalo je jednostavnije nego ikada - rekao je Brkić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: