"VARŠAVA SE SUPROSTAVILA REŽIMU VLADIMIRA PUTINA" Detaljna analiza pregovora u Abu Dabiju i nove NATO baze u Poljskoj
- U Abu Dabiju je dogovorena razmena više od 1.000 zarobljenika između Moskve i Kijeva, dok teritorijalna pitanja ostaju glavna prepreka za mir.
- Pentagon je dao zeleno svetlo za američku bazu u Poljskoj, a konačnu odluku početkom decembra trebalo bi da donese Donald Tramp.
Moskva i Kijev razmeniće više od 1.000 zarobljenika u narednih nekoliko nedelja, potvrdili su učesnici pregovora u Abu Dabiju. Specijalni američki izaslanik Džerard Kušner izjavio je da je tokom pregovora između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine pokrenuto i humanitarno pitanje. Inače, dvodnevni trilateralni pregovori održani su iza zatvorenih vrata, bez prisustva medija.
Nakon završene druge runde trilateralnih pregovora Ukrajine, SAD i Rusije u Abu Dabiju,a čiji je cilj bilo okončanje rata, postavlja se pitanje da li je jedini konkretan rezultat razmena zarobljenika?
To je praktično jedini epilog ovog sastanka, dok teritorijalna pitanja i dalje ostaju jedna od najvećih prepreka za okončanje rata. Zanimljivo je da evropski predstavnici nisu učestvovali u razgovorima, dok su najavljeni novi diplomatski susreti američkih izaslanika Džareda Kušnera i Stiva Vitkofa sa Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim.
Koliko je dogovor Moskve i Kijeva zaista blizu, za jutarnji program Kurir televizije analizirao je uživo iz Dubaija politički analitičar Uroš Piper.
- Dvodnevni pregovori koji su juče okončani u Abu Dabiju su bili veoma značajni. Oni nisu doveli do potpunog dogovora, iako su mnogi smatrali da je moguće doći do tako kompleksnog dogovora u dva dana. Međutim, napredak je postignut, pa će tako obe strane pustiti 1.500 vojnika, odnosno zatvorenika. To je izuzetno važno za te ljude i njihove porodice, ali i za obe države. Kamen spoticanja ostaje teritorija u Donjecku, koju nisu u potpunosti uspele da osvoje ruske snage, a Ukrajina to ne želi da ustupi. Videćemo kakva će da bude budućnost, a to dosta zavisi i od ponašanja administracije Trampa koja je uspela da izbori mesto za SAD kao glavnog pregovarača i dobro je što Rusija to prihvata. Samim tim, Amerika može da doprinese donošenju konačnog ishoda i mira Rusije i Ukrajine - započeo je Piper.
Piper se dotakao i Evropske unije, koja iako je bila prisutna u prestonici UAE, ipak nije učestvovala u pregovorima, a analitičar navodi da EU nema ni približnu mogućnost da učestvuje, a kamoli da se nešto pita.
Sa druge strane, Evropska unija ni približno nema mogućnost da učestvuje u ovim pregovorima u smislu da se nešto pita. EU je drugorazredni partner u svemu ovome, koji će u finalnom sporazumu moći nekoliko stvari da kaže, a sumnjam da će ruska strana uopšte prihvatiti čak i eventualno slanje EU mirovnih trupa. Bila je izuzetno važna uloga Ujedinjenih Arapskih Emirata, a to pokazuje snagu te države, kao i to što su se pregovarači dogovorili da baš Abu Dabi bude mesto pregovora. Samim tim, nije isključeno da i budući pregovori budu upravo u UAE. Svakako, bliži smo miru, a videćemo da li će do njega doći u narednih par nedelja, ali ja bih pre rekao meseci - zaključio je Piper
NATO baza u Poljskoj
Sa druge strane, odjeknula je vest da je Pentagon dao zeleno svetlo za uspostavljanje američke vojne baze u Poljskoj, dok bi konačnu odluku početkom decembra trebalo da donese Donald Tramp. Ovaj potez bi dodatno ojačao prisustvo NATO-a na istočnom krilu Evrope, ali bi mogao i da produbi tenzije između Vašingtona i Moskve.
Da li Poljska postaje novo strateško uporište Amerike prema Rusiji i kakve bi posledice to moglo da ima za Kurir televiziju govorio je spoljnopolitički komentator i novinar Boško Jakšić.
- Nema sumnje da Tramp balansira. Poljska je najvažnija država u istočnom krilu NATO saveza, apritom se najviše suprostavlja režimu Vladimira Putina. Poljska je spremna da na sve načine pomogne Ukrajini. Pomoć koju nudi Tramp isprepletani su velikim sporazumima koje je pravio sa Putinom. To je navelo mnoge da smatraju da je time "prodata" Ukrajina. Pod pritiscima Evrope koja je zabrinuta za sudbinu Ukrajine, ali i Poljske koja je veoma važan saveznik unutar NATO, Vašington pravi korak unazad, ali to ne znači ništa jer NATO ima velike baze i u Rumuniji, ali i jakih trupa u Poljskoj. Reč je o nastavljanju trenda naoružavanja, što baš i nije dobra vest - ističe Jakšić za redakciju Kurira.
Protesti u Španiji
Svakodnevno se kroz medije provlače vesti oko protesta u pojedinim državama Evrope. Samim tim, ni Španija nije ostala imuna, pa je tako potresa prvi generalni štrajk posle 14 godina! Radnici zahtevaju veće plate i pristupačnije stanove, dok rast troškova života izaziva sve veće nezadovoljstvo građana.
Da li bi ovi masovni protesti mogli da prerastu u dublju društvenu i političku krizu, ali i koliko bi mogli da uzdrmaju špansku vladu, za Kurir televiziju analizu je izneo novinar iz Malage Zoran Raković.
Raković navodi da je došlo do sukoba policije sa okupljenim građanima kojih je bilo više miliona!
- U Španiji je danas, posle 14 godina, generalni štrajk koji traje 24 časa. Na pozive sindikata radnika i stanara, milioni ljudi su izašli na ulice i protestuju. Došlo je do sukoba policije i protestanata i time je mnogo ljudi povređeno, ali i lišeno slobode. U Španiji već godinama fale stanovi, fali oko milion i po stanova, pa tako ljudi i kada imaju posao nemaju mogućnost da se odvoje od roditelja. Ova stambena kriza i protesti su počeli krajem septembra kada 87-godišnja stanarka izbačena iz stana u kojem je živela 70 godina. Posle dve nedelje od izbacivanja, ona je preminula. Inače, mesečni troškovi su joj bili 500 evra mesečno, ali promenom vlasnika zgrade, troškovi su skočili na 1.600 evra i ona nije imala mogućnost da to plati. Tada su počeli protesti, izašli su ljudi sa šatorima po najvećim gradovima, protestovali su oko dva meseca. Međutim, ovo je generalni štrajk radnika, transporta i svih mogućih sfera - rekao je Raković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: