BEČ - Manje putnika, manja i zarada.Bečki aerodrom „Švehat“ (Schwechat) ove godine beleži nešto manji promet putnika nego lani, ali je količina prevezene robe u porastu. Podaci za prvih 11 meseci ove godine pokazuju da je preko „Švehata“ prošlo za 0,9 odsto putnika manje nego u periodu januar-novembar 2012. U ovo se računaju oni koji odleću sa „Švehata“, koji ovde doleću i oni koji su na aerodromu u prolazu - sleću jednim avionom i potom odleću drugim.„Švehat“ se posebno dobro pozicionirao kao raskrsnica između zapada i istoka Evrope, ali se privredni problemi u kojima je cela Evropa, pogotovo njen istočni deo, reflektuju na promet najveće avio-luke u Austriji. Ovog novembra putnički promet sa istočnom Evropom pao je za 5,1 odsto i to je zabrinjavajuće s obzirom na ukupan broj putnika iz Beča za istočnoevropske destinacije i obrnuto.Dupliran promet u ovom vekuPodsetimo, „Švehat“ je od početka prošle decenije napravio bum i bezmalo udvostručio promet. U 2001. je imao 11,75 miliona putnika, a u 2012. 22,13 miliona. Ako ove godine i zabeleži oko jedan procenat manje putničkog prometa, do kraja 2013. će ih biti blizu 22 miliona.Od 2001. do lane „Švehatu“ je jedina negativna godina bila 2009, posle izbijanja svetske ekonomske krize. Broj putnika je sa 19,69 miliona (2008) pao na 18,05 miliona (2009). Ipak, već 2010. se stanje sa 19,62 miliona putnika skoro vratilo na nivo od 2008, da bi ih 2011. bilo 21,04 miliona, a 2012. 22,13 miliona putnika. Najnoviji podaci govore da, čak i ako decembar bude bolji nego lanjski, on neće moći da bečkom aerodromu nadoknadi nagomilan manjak putnika u odnosu na 2012. Zato je u prvih 11 meseci ukupan promet robe na „Švehatu“ dosegao skoro 235.000 tona, 1,1 odsto više nego lani.„Švehat“ i drugi uspešni aerodromi postali su poslednjih deceniju-dve najveće „fabrike“ u državi. Gde više u Evropi ujutru na jednu lokaciju dođe 5.000 ili 10.000 ljudi? Takvih giganata nema - osim aerodroma, zaključuju ekonomisti. Svi imaju koristi od većeg broja putnikaRačunica je jasna - svaki milion putnika na aerodromu stvara oko hiljadu radnih mesta, što direktno na aerodromskim uslugama (šaltersko, tehničko, sigurnosno osoblje), što u pratećim delatnostima, poput transportnih, kurirskih i ostalih logističkih preduzeća, prodavnica, hotela uz aerodrom, parkirališta.
