BAGDAD - Bivši predsednik Iraka Sadam Husein, koji je osuđen na smrt vešanjem i pogubljen 2006. godine, ostao je jak do samog kraja, ne pokazavši ni najmanji znak straha niti pokajanja u poslednjim minutima života, priča bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Muvafak al-Rubai, koji je nadgledao vešanje.
Sedeći u svojoj kancelariji u Bagdadu, u čijoj se pozadini nalazi statua Sadama oko čijeg vrata visi uže kojim je obešen, on se priseća poslednjih trenutaka pred izvođenje nekadašnjeg diktatora na vešala, prenosi AFP. "Da li je bio zločinac? Jeste. Ubica? Jeste. Krvnik? Jeste. Ali je ostao snažan do kraja", tvrdi Rubai.
On se seća da je Sadam ušao sam kod njega u prostoriju zatvora gde je pogubljenje izvršeno pre sedam godina, a nosio je sako i belu košulju, ponašao se normalno i opušteno, ne pokazavši ni trunku straha. "Naravno, neki ljudi su tražili od mene da kažem kako se onevestio ili da je bio drogiran", napominje Rubai i ističe: "Nisam od njega čuo ni reč o pokajanju, nije se pomolio Bogu za milost, niti je tražio oproštaj, kao što bi, svakako, učinio neko ko će umreti za koji minut".
Rubai je, kaže, potom odveo Sadama, koji je imao lisice na rukama i držao Kuran, kod sudije koji mu je pročitao optužnicu, a Sadam je ponovio: “Smrt Americi! Smrt Izraelu! Živela Palestina! Smrt persijskim sveštenicima!” Nakon toga, Rubai je odveo Sadama u prostoriju sa vešalima.
"Zastao je, pogledao u vešala, zatim u mene, pa spustio pogled... i rekao: "Doktore, ovo je za muškarce"", prepričava Rubai. Kada je došao trenutak da se popne na vešala, noge su mu bile još vezane, pa su Rubai i ostali morali da ga odvuku do stepenica.
Neposredno pre vešanja, svedoci su mu dobacili podrugljivo: “Živeo Muhamed Bakr al-Sadr!” i “Moktada, Moktada!”, što se odnosilo na Sadamovog protivnika koji je ubijen za vreme njegove vladavine i na njegovog rođaka, koji je došao na čelo moćne milicije posle 2003.
Sadam je odgovorio: “Zar su to muškarci?” i, pre nego što je povučena poluga, počeo je da recituje stihove iz Kurana, koje nije uspeo da izgovori do kraja: “Potvrđujem da nema drugog Boga sem Alaha, a Muhamed...”, i to su bile njegove poslednje reči.
"Nikada nisam imao tako čudna osećanja", kaže danas Rubai, koji je triput stavljen iza rešetaka tokom Sadamove vladavine. "On je počinio nebrojene zločine i zaslužio je da bude obešen još hiljadu puta, ali to što sam tada osetio, bilo je veoma čudno. Prostorija je bila puna smrti", kaže on.
Sadam Husein, koji je vladao Irakom tokom više od dve decenije obeležene brutalnom represijom, pogubnim ratovima i oštrim međunarodnim sankcijama, obešen je pošto je osuđen za zločine protiv čovečnosti zbog ubijanja 148 šiitskih seljaka u Dudžailu 1982.
Bio je predsednik od jula 1979. do marta 2003. godine, kada je izveden napad na Irak pod vođstvom SAD, a američke snage su ga u decembru iste godine pronašle u rupi na jednoj farmi gde se dotad skrivao. Pogubljen je tri godine kasnije, 30. decembra 2006. godine, posle kratkog suđenja. Neki Iračani, posebno sunitski Arapi, sa nostalgijom se sećaju vremena Sadamove vladavine, naročito perioda unutrašnje stabilnosti, koji je u suštoj supotnosti sa brutalnim nasiljem u koje je zemlja uronila otkako je on zbačen.
Sadama se, takođe, sa velikim poštovanjem sećaju i neki Arapi, koji ga pamte po ratu sa Iranom vođenim od 1980. do 1988. godine, sukobljavanju sa SAD, napadima na Izrael, ali i po spokoju sa kojim je otišao u smrt.
