HADŽIĆI - Činjenica da je jedna stambena zgrada u Hadžićima sedamdesetih godina prošlog veka sagrađena na nekadašnjem pravoslavnom groblju, “isprela” je razne priče. Narod ju je prozvao “vampirkom” jer su se još iz perioda gradnje tu dešavale neobične stvari. Građevinski radnici su imali problema, kasnije oficiri JNA i njihove žene, a danas novi stanari. Neki su, navodno, zbog duhova u zgradi, čak iselili iz svojih stanova, dajući ih u bescenje.Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, u centru Hadžića kod Sarajeva, izgrađen je najveći stambeni kompleks u tom nekada razvijenom industrijskom mestu. Ostalo je zapamćeno da su Hadžićani podozrivo gledali na svaki novi zid objekta. Nije im se sviđalo što će zgrada biti na mestu nekadašnjeg pravoslavnog groblja. Zato, dok su se arhitekte premišljale kakvo ime da daju novom zdanju, narod nije imao dileme. Prozvaše je “Vampirka”. Kosti uzidane u temeljeNadimak se među starosedeocima zadržao i do danas, ali retki su oni koji su želeli javno da govore o pričama prema kojima “Vampirkom” kruže duhovi nekadašnjih “stanara groblja”. Sejda M. priča o čudnim dešavanjima u tom objektu: "K’o da sad vidim sliku nekadašnjeg pravoslavnog groblja. Dobro se sećam, da kada je umrla majka moje prijateljice Srpkinje da sam bila na njenoj sahrani. Mislim da je ona sahranjena baš na mestu gde je sad onaj prolaz u dvorište zgrade. Znam i kada su otkopavali te grobove i izmeštali kosti na Kopišanj, gde je sada pravoslavno groblje. Stariji su tada govorili kako je puno kostiju ostalo i da su mnoge uzidane u temelje ove zgrade. Čak se pričalo da su radnici koji su gradili zgradu, šaputali o čudnim zvukovima koji su se čuli, kada bi ih posao na građevini zadržao do kasnih noćnih sati. Bilo je i komentara da se radovi odvijaju pod “stručnim vodstvom duhova”.Ipak, Sejda kaže da se po dolasku novih stanara u novosagrađenu zgradu, naročito u predolimpijskim godinama o eventualnim “posjetama duhova” nije govorilo.Prozori i vrata sami se otvarajuMnogi od njih, presrećni što su dobili krov nad glavom, nisu ni znali da su njihovi novi domovi sagrađeni na groblju."To su pretežno bile pridošlice i nisu ni znali da ispod njih leže nečije kosti. U ono vreme o duhovima i sličnim stvarima nije smelo ni da se priča, pa smo mi meštani priče o prokletstvu zgrade uglavnom čuvali za sebe. Pogotovo jer su većina stanara bila ondašnja vojna lica", priča Sejda. A, onda se nakon rata situacija promenila. Nekadašnji stanari odneli su sa sobom svoje priče iz “Vampirke”. Došli su novi, a o “povampirenoj” zgradi počelo je sve glasnije da se priča.
"Čak su ljudi odlazili u opštinu da se žale na čudne pojave poput neobjašnjivog otvaranja prozora i vrata, te čudnog zveketanja koje im je prekidalo san i ledilo krv u žilama. Znam da mi je to pričala jedna bivša službenica koja je tvrdila da su mnogi nakon rata prodavali stanove u toj zgradi “ispod” cene, samo da pobegnu od duhova", prepričava Sejda.S druge strane, A. S. je pre četiri godine kupila stan u “Vampirki” i dosad nije primetila ništa čudno. "Nisam do pre dve godine znala da je na ovom mestu bilo groblje. Nije mi bilo svejedno kada sam to čula. Sumnjam da bih kupila ovde stan, da sam to znala. Sad sam se već navikla i nisam do sada imala nikakvo iskustvo s duhovima. Ali, jesam čula da su se neki žalili na čudne zvukove i pomeranje stvari u stanovima", priča stanarka. Samo jedan grobUz samu “Vampirku” i danas se nalazi crkva Presvete Bogorodice, sagrađena 1935. godine. Od nekadašnjeg groblja, u dvorištu crkve ostao je samo grob protojereja Jovana Simića.
