Poslednjih godina granice država, koje su se toliko teško menjale nakon Drugog svetskog rata, i dalje se teško pomeraju.
Navjerniji sljedbenici Viktora Janukoviča poručili su ovih dana da će se poluostrvo Krim odvojiti od Ukrajine u slučaju da na vlast, umesto Janukoviča, dođu opozicionari. Dve nove države koje bi mogle da nastanu iz najveće evropske zemlje mogle bida budu samo početak. Nastavak priče sledi u Škotskoj, Baskiji, Kataloniji, ali i drugim pokrajinama ili članicama državnih zajednica koje teže nezavisnosti.
Republika Srpska kao "bure baruta"
Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, vođe Republike Srpske smatraju da nema prepreka da se ovaj entitet osamostali. Mediji u Srbiji prenose prognozu poprilično anonimnog američkog analitičara Justina Potlea da bi Republika Srpska mogla da bude nezavisna do 2025. godine. U nekom scenariju u kojem bi međunarodna zajednica to dopustila, otvorilo bi se i pitanje druga dva konstitutivna naroda BiH kao i Sandžaka sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Vojvodina već traži nezavisnost
Ova regija uživa status autonomne pokrajine. Neki političari i nevladine organizacije već su predložili da Srbija postane savezna država u čijem sastavu bi bili Republika Srbija i Republika Vojvodina. Evropska unija već govori o potrebi rešavanja brojnih pitanja u vezi sa vojvođanskom autonomijom. Iako je teško očekivati da će Vojvodina u skorije vreme postati nezavisna država, veća autonomnost mogla bi da bude korak da se i to jednog dana ostvari.
Škoti će uskoro na referendum
Škoti će u 18. septembra ove godine odgovoriti na pitanje: "Treba li Škotska da bude nezavisna zemlja?". Većina anketa zasad pokazuje da će Škoti odbiti da izađu iz zajednice sa Engleskom, Valesom i Severnom Irskom. Ukoliko ipak odluče drugačije, Škoti će odmah ući u pregovore sa Vestminsterom i Evropskom unijom oko tranzicije nezavisne Škotske u Evropsku uniju. Škotska bi, od svih nabrojanih zemalja, do nezavisnosti mogla da dođe uz najmanje otpora i uz najmanje tenzija.
Baskijci i Katalonci na iglama drže Madrid
Baskija, koja je jednim delom smeštena u Francuskoj, a drugim u Španiji, već godinama, intenzivnije ili manje intenzivno, traži nezavisnost. Na silu je to pokušala da učini ETA, koja je u međuvremenu odustala od nasilne borbe za nezavisnost. Španiju žele da "smanje" i Katalonci. Oni bi ove godine trebalo da izađu na referendum o samoopredeljenju koji su im obećali vladajući iz katalonske vlade.
Centralna vlast u Madridu jasno je rekla da se takvo glasanje neće održati. Ali, katalonski parlament je u prošle godine doneo Deklaraciju o suverenitetu i pravu katalonskog naroda da odluči i izgleda da će španske pokrajine, pre ili kasnije, postati nezavisne. Želju za nezavisnošću od Španije mogle bi da iskažu i Galicija i Andaluzija.Belgiju na okupu drži Brisel
Flamanci su bogatiji od Valonaca pa i više žele nezavisnost, a razlikuje ih i jezik. Ali, kako je u glavnom gradu sedište Evropske unije, teško je očekivati da će ove dve pokrajine u skorije vreme postati nezavisne države. To bi zasigurno poprilično zakomplikovalo situaciju u EU. Verovatniji scenario bio bi da pokrajine steknu veću autonomiju u sklopu sadašnje države.
Vatreni Korzikanci
"Korzika NIJE Francuska" stoji u naslovu web stranice koja poručuje Francuzima – "idite kući!". Francuska je Korziku 1769. godine zauzela i zadržala je u svom sastavu do danas. Korzikanski pokret za nezavisnost danas nije toliko jak kao na primer katalonski. Ali mogao bi da ojača ako se u Evropi pokrene trend stvaranja novih država. Neki u ovom kontekstu spominju i severnu francusku pokrajinu, Bretanju.
Sardinija i Padanija, početak podele Italije?
Slično kao i Korzika, i stanovnici Sardinije mogli bi da traže nezavisnost, ali od Italije. Sardinija i Korzika su susedna ostrva. Ali kako navode neki izvori, iako je velik broj stanovnika za nezavisnost, stranke koje se zalažu za nju ne dobijaju veliku podršku na izborima.
A kako je Italija zemlja podeljena na bogati sever i siromašniji jug, politička stranka Lega Nord (Severna liga) se od 1991. zauzima za nezavisnu Padaniju, odnosno šire područje doline reke Po, koja se nalazi na severu zemlje.
Bivši SSSR najrizičniji
Transdnjestar je samoproglašena država nalazi se između reke Dnjestar na istočnoj granici Moldavije sa Ukrajinom. Moldavija je ne priznaje kao državu. Transdnjestar je jedna od mnogih mogućih izvora sukoba oko nezavisnosti na području bivšeg SSSR. Tu su još i Čečenija, Abhazija, Južna Osetija... Slobodno možemo reći da je opasnost od sukoba na ovim područjima možda i najveća.
