Da li ključ za pronalaženje nestalog malezijskog aviona leži u 18. veku, od kada se koristi Bajesova metoda? Neki stručnjaci predlažu da se zaboravi na satelitske snimke i potragu iz vazduha već da se primeni ova tehnika.
Uz pomoć ovih tehnika pronađen je let 447 Er Fransa, a u pitanju je „Bajesova statistika“ koja meri verovatnoću toga gde bi avion mogao da bude. Ova tehnika nazvana je po matematičaru Tomasu Bajesu i omogućava stručnjacima da svakoj tački na mapi dodele nekoliko faktora.
Primera radi, koja je šansa da se avion srušio usled mehaničkog kvara? Koliko daleko avion može da se sruši u poređenju sa njegovom poslednjom poznatom lokacijom? Kolika je šansa da su ekipe za potragu previdele ostatke aviona na različitim lokacijama?
U pitanju je tehnika slična onoj na osnovu koje biramo restoran i gledamo da li je prepun, šta o njemu kaže naš omiljeni sajt i tako dalje – osim što su stručnjaci koji su lovili Erbas A330 Er Fransa morali to da učine za svaku tačku koja je mogla da bude mesto njegovog pada.
U pitanju je toliko veliki izazov da je grupa eksperata za statistiku iz SAD, koje je pozvala Francuska u slučaju leta Er Fransa, jednostavno odustala. To jest dok nisu manje naglasili jednu činjenicu - crna kutija emituje signal "samo" u 90 odsto slučajeva nakon pada aviona. Oni su potom promenili svoje podatke i smanjili verovatnoću toga da je signal aktivan, i avion je pronađen.
Bajesove tehnike pomogle su ljudima da pronađu podmornice iz Drugog svetskog rata, kao i potopljeno blago, ali trenutno nema nikakvih dokaza da ovaj metod koristi i Malezija.
