BEOGRAD - Za bolje sutra.Međunarodni praznik rada, koji se obeležava prvog dana maja, predstavlja proslavu radničkog pokreta i taj praznik se slavi zvanično u više od 80 država širom sveta. Rečeno je da je radnička klasa nosilac ekonomskih promena i da ona garantuje napredak društva, pa se iz tog razloga 1. maja odaje počast umornim ljudima koji na svojim plećima nose terete sutrašnjice.Bez napretkaMeđutim, umesto da se s napretkom karakterističnim za moderna društva podrazumeva da se položaj radnika svakim danom poboljšava, sociolozi širom sveta danas sve češće postavljaju pitanje da li su prava radnika u stvari ugroženija nego ranije.
Iako koreni prvomajskih svetkovina sežu u doba antike i mnogoboštva, u socijalnom smislu taj dan se praznuje od Hejmarketskih nemira u Čikagu 1886. Tada je bačena bomba na učesnike radničkih demonstracija koji su se u tom gradu borili za osmočasovno radno vreme i bolje uslove na poslu. Istorija je zabeležila da žrtva 200 poginulih tada nije bila uzaludna i da je osim sećanja ostala i zapovest „Vrednuj radnika!“, koja se poštuje kao njihova zaostavština.Poslednjih godina nezadovoljstvo ljudi postalo je trend koji je u porastu. Umesto proslavama, 1. maj, ali i dani pre i posle njega, počeli su da se obeležavaju demonstracijama, protestima i sukobima. Pre četiri godine organizovani su masovni protestni skupovi u Hrvatskoj, Rumuniji, Turskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Rusiji i širom Azije. Tada je do žestokih sukoba s policijom došlo i u Grčkoj - u gradovima Atini i Solunu.
Mere štednjeProtesti radnika protiv mera štednje koje brojne vlade evropskih država nameću svojim građanima u borbi protiv teške ekonomske krize obeležili su i kraj zime 2013. i proleće ove godine u Španiji, Italiji i Belgiji. U Briselu su posebno bili intenzivni 4. aprila, kad se na ulicama tog grada okupilo oko 40.000 demonstranata iz svih delova Evrope, a u kojima je u obračunima s policijom povređeno oko 30 osoba.
Druženje u prirodiPIKNIK, ŠETNJA, PARADA I CVEĆEMeđunarodni dan rada proslavlja se u većini država sveta. U onima u kojima nije državni praznik taj dan se obeležava neformalno. U Francuskoj je običaj da se za 1. maj prijateljima ili članovima porodice poklanjaju ljiljani, dok se u Hrvatskoj svim ljudima dele crveni karanfili i kuvani pasulj. Državama koje taj dan proslavljaju kao praznik zajedničko je to što se širom njih za 1. maj organizuju specijalne parade i izleti u prirodi.
ČINJENICEOsnovna prava radnika- pravo na posao - u pitanju je osnovni uslov kako bi osoba bila u stanju da zadovolji potrebe, a i dužnosti- pravo na adekvatan prihod - plata mora da bude u stanju da omogući osobi da od nje živi- pravo na odmor - osim rada, čoveku je zbog zdravlja potrebno vreme za odmor- pravo na kulturu - idividualnost i različitost treba poštovati, diskriminacija nije dozvoljena
