Kao što deca u Britaniji odrastaju uz priče o čudovištu iz Loh Nesa, japanski mališani znaju sve o Kapi - klizavom vodenom demonu iz njihovog folklora, obično oslikanom kao čovekoliko stvorenje prekriveno krljuštima, plavičastom kožom reptila i sa plovnim kožicama na nogama.Međutim, za razliku od Škota, Japanci tvrde da su pronašli dokaz o postojanju ovog bića.Mumificirani ostaci za koje se tvrdi da pripadaju vodenom demonu Kapi javno su izloženi u gradu Mijakonoju.
U japanskoj kulturi, demon Kapa ili "rečno dete” živi u vodi odakle iskače kako bi zbijao neslane šale, napadao žene, uvlačio ljude pod vodu i davio ih.Boja, oblik i veličina čudovišta se veoma razlikuje u zavisnosti od ilustracija. Kapa je blizak "rođak" škotskog Kelpija i finskog Nakija, kojima decu plaše da se ne bi neoprezno približavala vodi.
Neki veruju da u osnovi legendi o Kapi leži japanski džinovski salamander hanzaki (Andrias japonicus), agresivni vodozemac čija veličina otprilike odgovara opisanoj i koji svojim snažnim čeljustima ume iz vode neočekivano da ugrabi plen.Pomenuti ostaci predstavljaju pravi raritet. Naučnici za sada nisu zvanično potvrdili da su u pitanju zaista kosti vodenog čudovišta, ali neki koji su imali prilike da ih vide, skloni su da poveruju.Mumificirani ostaci koji su trenutno izloženi u mestu Mijazaki na ostrvu Kjušu deluju kao ruka i stopalo sa plovnim kožicama. Stopalo je dugo oko 8cm, a ruka oko 15cm.
Porodica Mijakonijo Šimazu dobila ih je na poklon 1818. godine, kada je Kapa navodno ubijen na rečnoj obali.Naučnici nisu ni potvrdili ni osporili autentičnost ostataka, a za sad nije u planu ni da se neobični ostaci detaljnije prouče.
