VAŠINGTON - Crne prognoze.Novi svetski rat počeće najkasnije 2030. i vodiće se zbog nedostatka vode, predvidele su američke obaveštajne službe. Sve manje zalihe vode ugroziće svetsko tržište hrane i energije, a time će najviše biti pogođeni severna Afrika, Bliski istok i južna Azija.Pojedinci, koji veruju da je treći svetski rat već počeo i da se on ogleda u nizu lokalnih sukoba zbog energenata, tvrde da će rat za vodu biti četvrti svetski rat.Stanovništvo, kojeg je svakim danom sve više, već se suočava s činjenicom da ima 0,08 odsto manje vode. Trenutno više od 780 miliona ljudi nema pristup čistoj vodi, a oko 2,5 milijardi nema osnovne sanitarne uslove. Do 2020. dve trećine ljudi na svetu živeće u područjima s nedostatkom pijaće vode, kojih će biti 17 odsto manje nego što je potrebno, a do 2030. zalihe će se smanjiti za čak 40 odsto.Prema predviđanjima američkih obaveštajaca, najranjiviji su Sudan, Pakistan i Irak, u kojima već sad ima konflikata, kao i Somalija, u kojoj je nasilje toliko uzelo maha da ona ne funkcioniše kao država. Obaveštajci predviđaju da će te zemlje uskraćivati vodu svojim građanima ne bi li se izborile sa separatistima. Tada će mnogi građani biti prinuđeni da koriste tablete za pročišćavanje vode, koje već upotrebljavaju vojnici na ratištima.Najopasnije je to što postoji čitav niz nestabilnih zemalja koje će se boriti za iste reke. Među njima su Nil u Africi, koji protiče kroz Ugandu, Etiopiju, Sudan i Egipat, zatim reka Jordan, koja protiče kroz Izrael i nekoliko arapskih zemalja, kao i Ind, koji protiče kroz Pakistan i Indiju.Te države poznate su po istorijskim sukobima oko vode i u nekoliko navrata pravile su sporazume o podeli reka. Međutim, kad ne bude bilo dovoljno vode, ti sporazumi će propasti i jače nacije ukinuće vodu slabijima.
Reke će postati alat za političku borbuČak i ako ne dođe do pravog rata, voda će biti izvor sukoba. Pojedine zemlje koristiće je kao alat za političku osvetu, kao što se nafta i gas danas koriste. Države će graditi „vodene projekte” da bi održale uticaj u regionu ili da bi sačuvale svoju vodu.Takav primer postoji već sad. Laos je predložio branu na reci Mekong, koja bi koštala oko 3,5 milijardi dolara, što je već izazvalo raspravu sa Kambodžom i Vijetnamom, koji tvrde da će brana uništiti njihov ribolov i poljoprivredu.
