SARAJEVO - U današnjem svetu su malobrojni primeri pozitivnih priča koje nam vraćaju veru u ljude i humanost. Ipak, jedna od takvih stiže iz srca Sarajeva – Baščaršije. Sarajlija E. E. koji je želeo da ostane anoniman zbrinuo je dugogodišnjeg beskućnika, osiguravši mu krov nad glavom i dao mu svoju garsonjeru u koju je uveo grejanje, opremio kupatilo i čitav stan.
"Svaki dan mu odnese ručak, voće i cigarete. Čovek se zove Bogdan i godinama je prisutan na Baščaršiji. Neko mu da marku, neko dve, a godinama je spavao po klupama na kartonu. I leti i zimi. Sada ne može da se nadivi svom novom stanu", ispričala je za portal Klix.ba jedna Sarajka.
Bogdan je rođen u Sarajevu i vrlo rano je ostao bez roditelja, pa je u domu jedno vreme živeo sa bratom. Međutim, kad je preminuo, Bogdan je ostao sam. U mladosti je radio po čaršijskim prodavnicama i pekarama, kao i razne fizičke poslove, a život je uglavnom provodio na Baščaršiji za koju je mnogo vezan.
Centar za socijalni rad, navodi u razgovoru E. E., je vodio računa o njegovom slučaju, pa su uradili onoliko koliko je to bilo u njihovoj moći, međutim, kako kaže, nije bilo dovoljno smestiti ga u neko prihvatilište za beskućnike daleko od grada, budući da je on svoj život vezao za Čaršiju i te ljude.
"Ipak, godine je provodio na ulici, spavajući na otvorenom, na klupama, kartonima, u dvorištima... mnogo se napatio", govori E. E. i dodaje kako su mu ljudi i zanatlije sa Baščaršije dosta pomagali.
Za Bogdana je, kaže, saznao slučajno, od svoje devojčice koja ga je zapazila na ulici posle škole.
"Videla ga je na ulici kako sedi i izgledao joj je kao deda Štrumpf. Svaki dan je dolazila i govorila kako nosi kolače dedi Štrumfu, kupuje mu kifle...", priča E. E., koji je potom odlučio i da ga lično upozna.
"On nije prosjak, to sam zapazio sam, a i drugi su mi rekli kako nikad ni od kog ništa ne traži. Ako mu kupite dve kutije cigareta, grdi što su dve – "To je skupo, dosta je jedna". Bogdan ni od kog ništa ne traži i ne moli i zato mi se svideo", govori E. E. koji mu je osigurao smeštaj u svojoj garsonijeri u Starom Gradu. Bogdan sada ima osnovne uslove za život i srećan je što ima prostor da se skloni, budući da je dosad u nekoliko navrata bio žrtva napada.
"Ovo je jedna priča o tome kako je čovek pomogao čoveku. Ne mislim da sam uradio išta specijalno, to sam uradio radi sebe, jer se ja bolje osjećam. Ja ću mu dati sklonište dok je živ, a ta će garsonijera svakako ostati mojoj djeci, on je neće poneti gore...", zaključuje E. E. na kraju razgovora.
(Klix.ba)
