PANAMA SITI - Američki predsednik Barak Obama i kubanski predsednik Raul Kastro sastaće se danas na marginama Samita Amerika u Panami, što će biti prvi susret lidera dve države posle više od 50 godina, rekli su zvaničnici Bele kuće.
Planiranje istorijskog susreta Obame i Kastra počelo je u decembru, kada su dvojica lidera najavili da će SAD i Kuba obnoviti diplomatske odnose, nakon čega su usledile tri runde pregovora o mehanizmima njihove normalizacije.
Sastanak dvojice lidera odigraće se na marginama današnjeg samita u Panami, gde "očekujemo da će oni imati razgovor", rekao je zamenik savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Ben Rouds, preneo je AP.
Kao simboličan gest probijanja leda, dvojica lidera su se "pozdravili i rukovali" na otvaranju samita u petak uveče, rekla je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bernadet Mihan.
Neimenovani zvaničnik Bele kuće je rekao da je to "bila neformalna intereakcija i da nije bilo značajnijeg razgovora" između dvojice državnika.
Obama i Kastro su se sreli licem u lice samo jedanput pre toga, kada su se rukovali na sahrani Nelsona Mandele u Južnoj Africi.
Potvrda o današnjem sastanku Obame i Kastra dolazi u trenutku kada je kubanska delegacija, poručila da neće prisustvovati nekim sastancima u okviru samita zbog prisustva "terorista" i "plaćenika", koji se nalaze na platnom spisku neimenovanih stranih sila, a očigledna aluzija odnosi se na pripadnike kubanske dijaspore u SAD koji su dugo godina optuživani za delovanje protiv Kastra.
Odbacivanje kubanske dijaspore i podrška Kube antiameričkim liderima, poput venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, pokazuje tanku liniju po kojoj Havana ide pokušavajući da se približi SAD, dok istovremeno nastoji da sačuva kontrolu u domovini i svoju revolucionarnu sliku, ocenila je američka agencija.
Obama i Kastro razgovarali su telefonom pre odlaska u Panamu na samit 35 država.
Dva poslednja samita Amerika, 2009. u Trinidadu i Tobagu i 2012. u Kartagini u Kolumbiji, završena su insistiranjem SAD da Kuba bude isključena sa skupa.
Iako će puna normalizacija odnosa - koja podrazumeva ukidanje ekonomskih sankcija SAD Kubi - biti postepena i možda godinama daleko, obnova diplomatskih odnosa, koje je Vašington prekinuo 1961. mogla bi brzo da bude sprovedena, zalaganjem dvojice predsednika.
Glavna prepreka je bilo odbijanje Havane da to učini dok SAD ne skinu Kubu sa liste država koje sponzorišu terorizam.
Stejt department je, posle više meseci razmatranja, ove sedmice, predložio Obami da to učini.
Odnose Kube i SAD obeležilo je pola veka neprijateljstva, a napetosti su dodatno pogoršane činjenicom da su dve države udaljene svega 145 kilometara, naveo je CNN.
Ključni događaji u tom periodu, uključujuju neke od najtraumatičnijih u modernoj istoriji SAD, kao što su Kubanska raketna kriza, invazija u Zalivu svinja i događaj iz 1980. kada Kuba dozvoljava egzodus 125.000 svojih državljana brodom Marijel u SAD.
Sastanak Obame i Kastra u Panami biće prvi razgovori na najvišem nivou SAD i Kube od sastanka tadašnjeg potpredsednika Ričarda Niksona i tadašnjeg premijera Fidela Kastra 1959. godine.
Za Raula Kastra, učestvovanje na samitu u Panami je simbolični ponovni ulazak u infrastrukturu zapadne hemisfere, koja izbegava pitanje kubanskog članstva u Organizaciji američkih država (OAS), koju Havana i dalje smatra instrumentom spoljne politike SAD, piše "Vašington post".
Iako je OAS, koja je isključila Kubu 1962. godine, pozvala tu zemlju da joj se ponovo priključi, Kastro je rekao da to nikad neće učiniti.
